Glas naroda

231

Сад ћемо иЕи да спавамо, рече чича Маја. Али аре него што легнемо, задабу вам, децо, још једну загонетку. Чујте: „Шта јо ово: Од мене човектреба да бега, јер кад ме има он је у бризи, кад ме изгуби он је невесео; кад ме добије, он ме више нема." Сва три стану размишљати; јер отац је рекао : ко погоди загонетку, том Бу дати у његову штедионицу овај шестак. Један рече: то је нумера у лутрији; други: то је процес (парница); трећи: то Је игра. Јован је погодио рече отац, а то је био онај који је казао парница. Још чича Мија стане ова вако говоритн; „Када сам ја био још дете, био је наш суседМата имуБан човек. Он је с четири коња орао. Ади је увек био тврдоглав и смео је дасекавџи. Он је са сваким због маленкости терао парницу, на је целе године морао непрестано да иде предсудове, а мерутим су слуге и слушкињесами код куће били. Ови су се лењили и њиве нашег суседа све су мање носиле. Када је био крај години, то је нашсусед морао да грданновац запарничне трошкове даје. I како је непрестано мислио о својим парницама то није мого размишљати о своме домазлуку и сами његови људи су га варали. Већ после неколико времена потроши сав готов новац и почне продавати њиве. Притим буде приморан да прави дугове, да би раденике, парничке трошкове, порез и другу дацију намирио. Па и ако је кадгод добио парницу, то је ипак при њој изгубио, јертрошкове су били веЕи него добитак. Тако нам сусед спадне с четири коња на две краве, и ако се не оканепарница, то Бе још морати ићи да сдецомсвојом проси. Тако пролазесве кавгаџије. Завидљивост, мрзост и освета им испуни срце, и они губе време, имање и мирноБу душе. Може истина и најмирнији човек да се упарницу уплете, ако му други на имање или на част насрне. И ја у такој прилици мушки браним право своје. Но пре него што почнем судску парницу, ја 5у покушати ако седаде што лепим израдити, по оним речима светога писма: „Ако ти брат згреши, а ти иди па га казни ме^у вами самима, (гледај да га између четирока увериш да нема право). Ако те послуша, то си задобиобрата: ако те не послуша , онда призови још два три човека к себи, да се цела ствар пред двојицом тројицом сврши." Ако је маленкост, а ти помисли: Боље и малу неправду претрпити, него пред судом парничитисе. Али акоимање моје и част моја дођу у опасност, то Бу их ја одважно бранити. Но увек 1?У бити човекољубив, па Бу гледати да од непријатеља направим пријатеља. Ето видите, децо, тако сам ја увек своје право бранио и уверио се, да ретко треба човек парнице и суда, ако је миран „ако, кад му ко неправду учини, лепа реч гвоздена врата отвара."

После ових речи очиних рази^у се сви да спавају. Деца још у кревету разговараху о овој ствари. »Сад тек знам, рече најстарији, шта то значи, кад се каже: „Бдагосиљајте оне, који вас проклињу чините добра онима који вас вређају." Сва деца се у том сложе, да им је отац ово лепо растумачио, и завере се, да Бе увек по науци очиној владати се. (С) Р А 3 Н 0. — Број душа по народности у Аустро-Угарској, (по званичном бројаву пре две године) Немада има 9,155, 800: Чеха Мораваца и Словака 6,401.800 Маџара 5.553.000 (?) Мало Руса 3,061,8000; Србаи Хрвата 3000,300) Румуна 2.891,600; Еољака 2,463,000; Јевреја 1,375,900 ; Словенаца 1,192,000; Талијана 602,600: Цигана 151,400; Бугара 26200; Јермена 10,100, Арнаута 3,500, Грка и Цинцара 3,400; и других до 12000. — Број душа по вери у Аустро-Угарској (по званичном бројању пре две године) 1, у УгарсЕој има Еравославних 2,589,313, и правовл. Јермена 646, Римљана 7,558,558, поримљених Источњака 1,599,628. и поримљених Јермена 5,133; Калвина 2,031,243; Лутерана 1,113,608; других ХришКана 57, 556; Јевреја 553,641; других нехришћана 223. 2, у Аустрпској поли има православних 461.54, и православних Јермена 1,208; Римљана 16,395,675; поримл.ених истотаака 2,343,168, поримљених Јермепа 3.148; Лутерана 252.327, Еалвина 111,935; других хришКана 4,420; Јевреја 822,220; других нехришћана 370. — Број венчаних, рођених и умрлих у Аустро-Угарској (по 8ваничном бројању.)

1. У Угарској год. 1868, леЈпгалтгсе- 126.81^ родило се мушк. 320,600, „ „ женск. 302,042. „ „ живих 616,529. „ „ мртвих 6.113, „ „ брачних 579,864. „ „ небрач. 42,778. умрло мушкпх . 270.136, умрло женских 248.911. По томе долази: 1 венчање на 117, 1 рођај „ 23. 1 самртник 28, 2., У Аустријској поли год. 1868 венчало се 182.940 родило се мутк. 399,053. „ женских 375,330, „ живих 758,591, „ мртвих 15,792. „ брачних 661,145. „ небрачних 113,238. умрло мушких 295,694 умрло женских 275,864, По томе долази: 1 венчање на 109 1 рођај на 25 1 самртник па 35,

год. 1869 143,636. 326,861. 308,267. 628,877, 6.251, 591,901. 43,137. 236,322 219,178. на 106. „ 24. „ 33 душе год. 1869. 208,787, 419,374. 393,100, 812,474, 17,114. 699,027. 113,457 302,104. 281,891

24 34 душе.

— Број становника у главнијим варошима (по званичп. бројању пре две год.) 1. У Угарскот: Пешта с Будимом 277.399: Сегедин 70,179; Суботица 56.323: Вашарељ 49.153; Пожун 46.540; Дебрецин 46.111;