Glas naroda

250

кодера! Лекари прошисују уредно вдадање, непретеривања у јелу и пиИу и т. д. А како ће онај човек да буде сад од једанпут уредан, који није то досад никад био. Уредност је врлина, на коју се човек полагано временом наввкава. То треба наш народ да има на уму, па да се држи једног од најглавнијих правила у животу, да се држи — уредности. (С.)

И 3 ДРИРОДЕ. Душа у животиње. Највећи научењади, који се разабирају у природним наукама, говоре данас готово једногласно, да се душаживотињенеразликује од човекове душепо каквоћи него по коликоћи. За човека се не може рећи, дајеодлучно, узвишенији Него што је животињ'а, а да је духом виши него животиња и то је што но реч како кад. Нема ни једне духовне моћи, коју би само човек имао; човек је само отуд изнад животиње. што су му његове духовне моћи далеко снажније и што су те моћи удесно и згодно спојене међу собом. Те духовне моћи јаче су у човека из природнога узрока, што му је мозак већма и савршеније развијен. То развиће мозга има своје ступње од најниже животиње па до човека, а како је који мозак на ком ступњу развијен, тако је развијена и умна моћ. Мозак у човека и мозак у друге животиње не разликују се битно ни у чему један од другога;има додуше велике разлике, али тајепоступна, као што рекосмо, по развићу. Али човек се понео заносом, да је он божији син, павели само да он има душу, аживотиње имају само „инстинкат" (нагон). Најлепше јејто, датога инстинкта и нема, та је реч измишљотина умни лењштина, које мрзи да проматрају и проучавају душу у животиње. Животиње не раде по некој нужди, не раде по неком слепом нагону а без воље, и оне мисле, упоре^ујУ) суде па после учине, цео умни рад обавља се и у њих исто као у човека, само што им је моћ суђења слабија. Истина да имаде и спољних и унутарњих одношаја, који утичу наизјављивањевоље у животиње, те учине да је слободна воља готово никаква, али узмите човеков рад и слободну вољу му, која се исказује у том раду, па и човек нема оноликослободне воље, колико мисли да је има. Еадасе животињи каже, да она ради по нагону, ондасеможе и човеку рећи, да и он ради по побудама свога нагона. Н живинче премишља, размишља, прибира искуства, опомиње се прошлости, брине се за будућност. осећа — исто као и човек, а кад то у човека истиче из духовне радње, за што да не истиче у животиње? Ц о л б е вели: »Искуство говори против оних, који мисле да животиња не појима. не суди и не закључује." У једном славном спису о природистоји ево ово: „То је највећа лудост одрицати животињн умне моћи. живинче осећа. иисли. суди. упоре^уЈе,

бира,јвећ& (саветује се); оно памти, љуби, мрзи и често су чула у животиње много Финија него у нас." Не прави лис из нагона два изласка ва својој кући, не краде он кокоши баш у оно доба, кад су сви домаћи за ручком или кад нису дома из нагова, него све то уради лис — премишљајући. Није то из инстинкта, него је то баш из искуства, даје стариЈе живинче паметније од млађега. Један путник приповедао своме путовању по Бразилији, даматоре мазге што су већ орониле и клонуле пртећи човеку терете. кад виде сандук или товар оне често побесне одчуда, па се вурају ногама према терету. Има их којесу лукавије, те причекају доким натоваре терет, па истом онда се почну бацакати и $ипати, доксве што прте не поспада с њих. За дивно је чудо, пише тај путник, како маторе мазге бирају кланце и богазе, кроз које могу лако и без муке проћи, па тога ради обилазе и даље; мла$е мазге и не пазе на то, него се великом муком провлаче својнм теретом кроз теснаце. Имаде Јасних примера, који доказују, како је животиња уви^авна и како уме да суди. Сваки који имаде уза се паса, зна да нриповеда, како су пси лукави, како су домишљани. Читајте само шта вели Дижардено интелигенцији чела; шта вели Бурдах опамети у чавке иштаприповеда Фогт о китовима и о томе, како је неки стари пас васпитавао своје штене. Сетите се само на ону причу о ласти, којасе с нролећа вритила на своје старо гњездо, ал кад тамо оно се врабац угњездио у њега, па га не да. Ласта, да се осветн безобразном отмичару, поче да зази^ује лето (рупу) на свом гњезду. Реците ми, за што се дивљач, коју ловимо, а наиме за што се тице (чавке, врапци, вране) не плаше човека,који не носи иушке? Читајте у Фогта, како су пчелеуредиле своју државу, а за цело да сте чули и о томе, како м р а в и иду у пљачку, како доводе кући робове, па их уче како да им дворе и робују, како они имају у своме мравињаку и своје музаре.ЕнглесХук е р пише о слону: „зна се од вајкада, да се слон даде поучити. али је за чудо како је доброћуд, како је послушан и како је мудар. Мој слон је био изврстан. само кад је био при ћеву и тако је био паметан, да ми је додавао њушком камичке и ја нисам морао сјахатн доле, да их разгледам и испитујем." Ко је год завирио у ниже слојеве људскога друштва, које с њима имао посла, тај ће лако појмити, да није велико растојање између човека и животиње, Да не наводимо најниже људске расе, има изме5у нас у Европи људи, за које с правом можемепитати, да ли надмашају памећу својом иоле разумно живинче. Зар није планински бедак —кретин —који јетакођер човек, дубоко испод живинчета? Еолико одстоји црнац од мајмуна? У Антверпну, у зверињаку гаиошњем, има један мајмун у свом хавеву потпуну постелу: *ад се смркие, легне мајмун у ту