Glas naroda

285

за 14 дана, рачунајући од почетка седница, министру унутрашњих послова. §. 22. Централни одбор води преко перовође, кога из своје средине бира, редован записник о свима саветовањима заједно са списком имена свију присутних; од записника остаје један егземплар у архиви, а један се од времена на време шаље министру унутрашњих послова. §. 23. Седнице центрадног одбора, као и седнице уписних одбора јавне су.

ЖЗ ПОЉСКЕ ЕЖВРЕДЕ. Како ваља ђубрити. П. Пре него што говорим о томе, шта све рачунамо у 9убре, како се њиме рукује у авлији и на њивии како се 5убре готови у газдовању, нужно је да рекнемо реч две о томе, чиме живи, чиме се храни биље. Свака биљка на свету, па и биљка, коју ми као газде сејемо, мора као и друга животиња да има своју храну, којом се храни да живи. Ако узмемо биљци ту храну или ако је оскудно хранимо, биљка ће свенути, па после и угинути; а ако се биљка храни онолико колико, јој ваља да живи и да се развије, то ће се брзо и обилно развијати, а газдин труд уродиБе богатим родом о жетви и о берби. Она храна, оно јестиво, које биљци годи, јесте од две врсте: једну врсту хране своје сиса или упија ^иљка из зрака, ваздуха, отуда упија биљка угљик, воду или влагу и амонијак. Ову храну упија биљка или непосредно из самог ваздуха, или посредно из земље путем и помоБу кише, снега и росе. Другу врсту хране своје добијају биљке од исзопнина (минерала). Научни људи већ одавна знају из чега се састоје биљке, и баш отуд што то знају, сазнали су и то, да се биљке хране и минералским творивом, али ово твориво уживају у своју корист тек онда, кад га ваздух и вода раствори и растопи. Да би они, који ово ушчитају, лакше разумели,којн су то минерали, којима се биљка храни, ево ћу да наведем шта све има илн боље рећи, шта се све налазн н. пр. у пшеници, кад је помоћу хемијске науке растворимо. Ако сажежемо сто делова пшеничног зрна, то ће све што је у зрну изгорети, а у пепелу ће остати само минералски делови и то у 100 делова пепела има тада: 23. 9 процента пепељикова киса 8 Ч „ содина киса 2. 8 » кречевине 12.! „ горке хрђе (оксида) 0. 8 „ гвоафане хрђе (оксида) 50. 3 » ФосФорне киселине.

0. 4 процента сумпорне кнселмне. 1.2 » шљунковине. Из ових овде набројених саставних делова види се, колико разних минерала ваља да има у оној њиви на којој пшеница расте, па ако се из њиве истроше, онда их ваља надокнаднти. У рубрету, којим ми рубримо те поправљамо наше њиве, а особито у шталском Јубрету има такођер минералских састојака, али обично нема ни онолико колико је потребно, да њиме биљка подмири сву своју потребу. Њиве нам наше из дана у дан све то више осећају, да им не дајемо довољно минералских творива, и ма да шталско ђубре много помаже овој оскудици ипак ће доћи време, када ће ваљати да помогнемо њивама, по којима оре плуг више од стотину година, да не клону са свим иснеђене, изнурене. И у нашој земљи има сада газда, који виденешто даље од носа, те не рубре њиве само шталским ^убретом, него употребљују уз њега још н минералска творива. Стране земље да како да су нас и у овоме куд и камо претекле. У Немачкој, Енглеској у Белгији и Француској, па и у аустријским покрајинама нема иоле већега газде, а да не поправља њиве своје минералским творивом. Оне хране, коју биљке ушпају из ваздуха, има у ваздуху толико, да се не може никад утрошити, има је увек на векове и увек једнако, колико данас толако и сутра. Али оне минералске хране, коју земља даје биљци, нема ни у нера^еној земљи једнако а камо ли да је има увек једнако у ра^еној земљи. У једном комаду земље има много једнога удругом комаду другог минералског творива. Отуда се даје разумети зашто у једном пределу нека биљка боље успева а у другом лошије, то је с тога, што уз разно поднебије све зависи од тога, да ли биљка налази на тој земљи довољно хране или не. Обично су по храни најснажаије оне земље, које нису дојако биле оране или обра^иване или су то тек од новијег доба. Таке снажне земље јесу крчевине, разоране ливаде и пашњаци, исушени ритови; ту је нова земља, па обилато храни у њу посејану биљку. У тој земљи измешало се иструло биље, лишће, грање, шумски плод, трава, сита, трска, шаш, рогоз, животињска стрв и поган, а све то уједно начинило се богатом ризницом. Ова земља што је постала из отрулог биља, зовесе једном речи црница, или како цео свет вели хумус. П1то је у којој 8емљи више црнице, то је вемљл снажнија и роднија. Што је више прнице то смо тиме сигурнији, да ће та родна снага земље, дубљим орањем занављана, дуже времена трајати.