Glas naroda

341

прила леже женка три до пет јаја у гшизда што их начиие надрвима од сува грања, блата траве исламе, тичице своје врло тимари и мужак и женка која се од н>их и нерастаје, а мужак их оставља само онда кад иде да донесе ране и за њи и за женку. Вране су доста бистре и оштроумне тице; даду се и припитомити, а могу чак и говорити научити. Но човек их ипак неће да држи стог што су врло нечисте, што ударају и што праве по куБи штету; уз то врана нит пева нит је лепа за око — за куБу није дакле него за њиву и поље где нас истина неће веселити ала Ее нам јако хаснити и курталисати нас силних штета; а за све то Еенамбити захвална само ако је небудемо и на даље таманили. С. Н.

ЧОВЕЕ И ДРУШТВО. Човек сам за себе наје у стању да подмирује своје потребе. Остављен себисам, он гине одприродних беда, које му убијају тело, од беда моралних или себичности; он гине од умних беда или глупости које му сатиру умне способности. Људи, нуждавајући се један другим, уједињују се у друштво, где сваки, вршеБи своје дужности у општем делу, има права дацрпе, сразмерно хасни коју доприноси, из општег добра све што му је нужно, а што је произведено радом вас целог човевечанства. Ваља да ме$у производњом свакога појединце буде потпуна равнотежа. Та производња саставља његов доходак, који је основа његовоме праву за употребљивање а и извор његових дужности. Сваки човек који добија у замену за свој рад раздичите производе рада општег садашњнх и минулих поколења, троши више, но што доприноси; пошто се у замену за свој рад користи радом свега човечанства; радом започетих и изчезлих поколења, као и радом поколења садашњега, које траје, и у које се броји и читалац, то је очигледно, да и умиремо као дужници друштва, и ето зашто су дужностисвакога нојединце веЕе од права наших. А пошто смо лоши дужници, који дајемо јединицу да узмемо милијун а може бити и више, то смо и дужни да се побринемо да смањимо тај нашдугшто озбиљнијим и по друштво што користнијим радом. Човечанство, као болоЕива мајка, даје нам милијуне, а добија јединице, она лебди над нама свуда. Ми се у њему находимо живимо у њему, па затосмо и дужни да зањ живимо. Човечансто — то је наше провиђење на земљи, провирење које се види и вазда дествује. И ето зашто љубав према човечанству ваља да буде прво правило и најсветије за свакога. Да бисмо били у етању да оценимо наравственост сваког нашег дела, ми смо дужни да га посматрамо са стране интереса личног и општег.

Ако је какво било дело корисно за онога који га је учинио, али штети друштву или ма једноме само члану друштвеноме, онда је то дело хрђаво, и ие само што заслужује да се осуди, већ га ваљаи предупредити; ако је пак у исто време корисно и ономе који га учини у друштву, онда је оно добро и похвално; ако је на послетку: на штету ономе који га учини, а корисно је по друштво, онда је то пожртвовање самим собом, које је похвално, и налази најбољу награду у рореном осећању. Је ли друштву до тога да што више може поболша своје економско и наравствено стање, — онда му је дужност да снажно развија телесну, наравствену и умну снагу свакога свог члана васпитањем и то што свестранијим. Еада дође да какав човек или какав сталеж, у у друштву одржава другог човека или сталеж у глупости, онда у друштву отима мах груби, грабеж, а на рачун онима, којима се стало на пут да серазвијају. Тако су поступали у варварско доба, тако поступају још и данас у оним земљама, где ропство постоји , па ма се оно у каквој му драго Форми јављало. Глупак, то јест умни слепац вазда је биоробпаметноме зналцу. Слободан је само онај, који је све своје способности развио. Одржавати човека у глупости или умном слепилу, већи је злочин, но кад би га убио, или кад би му очи ископао. Свака вага има две чашице. Еад претиснеш на једну, не заборави, да је човечанство на другој, и ако се твоја вага састоји у твојим правима, вагачовечанства састоји се у свима његовим правима, која се претстаљају у твојим дужностима. Еебељи се колико ти драго, ал' твоја ће вагабити лакша. Ако хоћеш да разумеш своје дужности у њиховој целости, промерене оним свима што је човечаство за тебе учинило, онда замисли за часак да је човечанство нестало и да си сам на овоме свету. Шта би онда било с тобом? Ти би био најбеднија животиња. Го наг и мртав гладан, ти би морао да отимаш од зверова њихове јазбине и њихову храну, и уз то да осећаш оно, што они не знају, ужас и очајање од своје слабости. То би била посљедица твоје осамљености. А претстави обратно, да човечанство изгубитебе — то би био губитак једва приметан, мањ акониси Сократ, Декарт. Оен, Њутн и т. д. *) СА БЕЧЕЕ СВЕТСЕЕ ИЗЛОЖБЕ. ШВАЈЦАРСКА ШКО/1А. (Писмо девето.) У вашем је лнсту о разним школама, што их је изложби видети било, веће говорено и то — колихо *) То су иена првака •■Ј *со*а ж ваутеш«.