Glas naroda

383

тог сувишка, па ионданам кола 2>убрета по20цената праве хасну од 4. Фор 50 н. кад узмемо жито по 5. Фор. Дакле ако узмемо кола Јубрета за 1. Форинту па нек нас стане и 2 Форинта док га извеземо ираспемо, онда се ипаа види да је врло корисна ствар вуповати Јубре, јер нетреба заборавити, да оноутиче 4 године дана на њаву. НеПе нико захтевати да му израчунимо вредност рубрета на длаку. Ови броЈеви довољни су да га увере колико вреди ђубре. Ова вредност не гине ако ирве године инесејемо зрно него пићу или крму, јер добра пибаранистоку а добро рањена стока да је и много и доброга 9убрета а много и добро ђубре даје много семена, а много семе даје доброг прихода газда да напредује. 0 летњој рани у кошари. Доста смо већ говорилн о томе како ћемо множити $убре. Време је да проговоримоо томе, да је замножевве $убрета најважније да се стока и лети рани у кошари. За неколико година ево су се времена јако променула. Ведики пашњаци су разорани, ритови сузадодмљени и исушени, оиштинске утрине биле па и нису, данас веВ не мо'ш више држати ону силну марву, као некад што змо је држали, па дотеривали кући само онда када смо је продавали. Данае су нам већи терети и обвезе, веБе су нам потребе и трошкови. Ми не можемо да изиђемо на жра} са оним трошком, с којим су излазили на крај маши дедови,дер је скупо и јело и одело — тако да се данас не да више живити као што се некад живило. С тога нам ваља двошном и тројином више да радимо бидо главом билоруком. Да би се могло као што рекох двојином зарађивати ваља газда велику бригу да обрати на летње ранење своје^ марве у кошари,ито несамоза тошто Ее отуд моБи држати више марве, него што Немарву моБи боље ранити, бољу, племенитију пасму запатити а тиме себи створити капитал, који Бе паметном газди много пута више шта донети него сва земља. Сиромашни газда нек не себојитога, даБе сада пошто је хатар комасиран и општи пашњак подељен, мање марве држати него пре што је држао. Па све да је и тако, да Ее сада на својој земљи мање марве држатинегоштоједржао онда док јебилопашшњака; ипак то неможе нико пореБи, да Бе овај мањи број марве боље ранити, да Бе се о тој марви боље старати, да Бе је моБи оплемењавати, те Бему приход бивати све то веБи. Узмимо на прилику држање коња. Многе газде у шомо$кој, Еурској и толнанској жупанији, које имају само то по У 4 и % сесије земље, продају сваке треБе године по пар коња по 600—800 Фор. а по некад и скупље.

Питам. вас када би ову продају ностигао газда који има ползк сесије земље, није лк он нрема приходу од 20—24 јутара земљеностигнуо знатан приход, када Је добио 800 Фор. за нар коња? Двадесет и једно јутро земље даБе у најбољем случају 200240 Фор. чисте хасне. Па хајде да рачунамо да Бе сваке четир године продати пар коња, па ако цену од 800 Фор. поделимо на четири године, то Бе ипак на једну годину доЕи по 200 Фор. а то Бе реБи толико, колико сав чист ириход од целога газдалука. Па кад се узме, да Је уз то могао да одрани и телад и јунад и назимад — ма и у малом броју — то му годишњи приход од стоке изнесе до 300 Фор. ВредноЈе дакле да се мало размислимојо овој ствари, јер ово није немогуБе. Државни ждрепци стоје сваком на расположењу, па сваки, ко год хоЕе може да одрањуЈв племенитн сој ждребади. Исто тако може газда доБи и до добре пасме бикова само ако хоЕе. Главно је да ону земљу што смо је добили при подели општинског пашњака сачувамо за оно, за што је и пре служала а то је, да на њојзи сејемо циЕу или крму. Неморамо се отимати да на тој земљи сејемо зрно жудеБи за великим приходом, него сејмо детелину и друге врсте крме па заведимо и то, да своју марву ранимо у штали и не будимо нестрпљиви, ако прве две три године не узимамо велика прихода, тај нам за извесно не гине. Дакле ми позивљемо наше газде да неране своју марву по јаловим пашњацима ни по ритским пашама, него да је држе у штали или у кошари; да за ту марву сеју детелину, чести кукуруз и другу ииБу; да ране своју марву дома и да је ради кретања гоне у обор, зими пак да је не ране плевом и кукурузовином, него да је држе онако, као кад би је гојили, да нам је марва више на дому рањеница него на панш гладница. Видим да Ее млоги газда на ове речи вртити гдавом. Али сад веБ што му драго ја морам реБи истину у брк а то је: да је наше газдинство права отимачина, јер мн преотимљемо земљи сву снагу прекомерним сејањем зрна, што га веЕим делом носимо на пазар. а земљи се из године у годину отимље сва снага без да се ко стара, да у којој мери трошимо земљи снагу, да јој у тој мери накн арујемо овај губитак Еубрењем. У нашем газдинству нема саразмерности изме^у земље, коју усевамо зрном и земље, коју усевамо пиЕом или крмом — па Ее нас ова несаразмерност напослетку и упропастити. У добро уре^еном газдинству треба да простор на коме добијамо пиЕу или крму — овамо рачунамо и ливаду и детелиште, њиву за репу, за густи кукуруз и за вику — изнесе 40 процената целе наше земље. По страним државама имоси тај простор к 60 процената.