Glas naroda

т

пет свеједно. Шта је томе узрок? Ево веБ 3 године, све гора за гором, па ако још једна буде така, онда нас занатлнја ваљда више неће ни бити. Гдегод дореш код каквог мајстора, као што су калФе и доданас морале иби, одговара ми се: не знам ни сам гато Бу а не још и калФу да држим, јер покрај данашњег живота боље да не живим, кад је већ и дотле дошло да ми се моје ствари, које сам толико година с мубом стекао, за порцвју к друге трошкове на добош нродају, и ја да код свога заната, код кога сам толико пута освануо, радеБи да што прибавим н стечем, даиае да ми режну, да није моје ништа,негода узмем торбу или Фелајз на ле!>а на да одварошидо вароши тражим посла — а камо моја среИа да га могу наЕи." — Толико из писма Н. Б. На жалост је истина да су ови дани тешки свима без разлике и благо ономе, ко је сачувао из бољих времена своје беле паре за ове црне дане. Да прекужимо ове дане нема другог начина, него да р адимо вредније ^его што смо икад радиди а да трошимо маае него што смо икад трошили. —

13 ПОЉСКЕ ПРИВРЕДЕ. КАКО ВАЉА ђУБРИТИ. \Ш. и ово хреба да се зна. Еада смо препорузили нашнм газдама да држе више марве те да би добијали и више ^убрета а њиме поправљали своју земљу, имамо уједно да одговоримо још на нека важна питања у том погледу и то: а) Газда ваља да знаде, колико марве да држи, да би могао умножити родну снагу своје земље ато Бе реБк, да би знао правити онолико ђубрета, колиео му је за ту поправку доста? б) Колико треба од оте марве да му је за превање а колико иначе за хасну, наравно увек с погледом на прављење ^убрета? в) Кад умножк корисну марчу онда треба да зна, како да се стара за пиБу и како Бе је штедити а за тај посао треба прво да зна: колико треба да једе марванесамо да жава него и да усиева ? а друго: ако се узме за основу (Једнину) сенокао најбоља рана, како онда стоји друга врста пиБе по својој снази напрама сену — да би тако могли, било сасвим било од чести, другим врстама пиБе замењиватн сено, ако баш сена немамо, али ако га имамо па не можемо само чисто сеном да ранимо своју марву, да знамо колико нам ваља да додамо на рану да б.ч могли да иетерамо ону ранеБу количину коју би давало чисто сено. Ево Бемо да одговоримо на сх»а та питања редом.

A. лако одредити колико корисне марве можо газда да држи, јер то зависи и од земље и од поднебија. На доброј земљи лакшеје више марведржати и ту би баш требало мање |>убрета него на мршавој земљи, где би саразмерно требало више Јјубрета. По влажним пределима успева више пиће за марву, дочим по сувим равницама је доста велика кубура око тога. Страни списатељи који су хватали рачун у овоме послу, имали су у виду боље и повољније поднебије него што је наше, зато њихов рачун не подноси са свим за нас. Тако је на прилику углављено, да добар газда може на свака два јутра држати по једно марвинче 6—8 центи тешко. Наше је поднебије суво и непоуздано па јз отуд изглед на омање, тестогаможе сеузети да ми можемо држати на свако три јутра по једно 6 центи тешко марвинче. Још морам овде да приметим, да се 10 оваца у штали или 10 свиња у свињцу рачуне као једно марвинче т. ј. да они троше толико пиБе а дају толико ђубрета као једно марвинче. 1 коњ даје годишње ђубрета 10 кола по десет цен. 1 во „ « ), 10-12 „ ,| „ 1 крава „ „ » 15 „ „ п 1 младица „ „ 1 „ „ „ 1 овца „ п „ 1 „ „ „ 1 крме » „ ,, 1У 2 „ » п и то онда када се марвинче држи веБим делом у штали кли у корлату. Јер оно ђубре што марва изван штале взгуби, износи код теглеће марве г /з а код марве што иде на пашу износи 2 / 3 . Б. Један пар теглеБи жоња може да уради на тешкој земљи 20—25 јутара на средњој земљи 25—30 „ на лакој земљи 30—30 „ Волови ураде нешто мање јер ходе спорије. B. Уместно ранити марву много је теже него што ми мислимо. Ннје слободно давати марви мшенегошто јој је потребно, а простиратк пред њу толико, да пиБа иде у тартањ то је опет штетно. После толиког испитивања сада се веБ уватио рачун те се зна колико треба марви ране да одржа свој живот, колико јој треба ако хоБемо да успева и коликода се угоји. Шравно да јој животне ране треба нзјмање а гојне наЈ 'више. Животном раном рањени во може тек да живи али не може да ради. Дневна рана му треба да је примерена послу који ј "е обавио, да би му рананадокна^ввала ону снагу коју је утрошио. За рану газдинске марве потребну пићу израчунили су економн по вредности сена, јер сено је од свију шталс^их рина понајврснаја рана. Узеше те кемачки испиташе, којк састоји и житки делови имају у сену те су то утврдиЈШ као 1ед-