Glas naroda

БРОЈ 8.

„V Л А С

И А V 0 Д А."

ГОДИНА 1У.

лове подељена, јер међу овим манастирима имаих и врло сиромашних. Најбогатија, а уједно и најглавнија су ова четири манастира: Лавра, Ватопед, Ивер и Хилендар. Лавра је дакле најбогатији манастир. Хилендар је некада био јачи од Ивера, али се у току времена братство доста раселило, те га је Ивер сада надмашио. Остале нркве и ћелије морају плаВати данак ономе манастиру, на чијој су земљи. Овај данак подмирују они из прихода земље и од продаје рукотвора својих калуђера, који се рукотвори у чаршији манастира Кареје продају. Манастир Кареја то је најстарији светогорски манастир. Сазидао га је још дар Константин 335. г. после Хр. Овај манастир једини је, који нема нигаквога имања, него га други манастири одређеним прилозима издржавају, јер га поштују као најстарији манастир и јер у њему држе свој светогорски сабор и суд. Заистаје занимљиво уређење Свете Горе. Кад се има да решава о каквим врло важним стварма за читаву покрајину, онда се држи сабор на Кареји, на који сабор сваки манастир по једног посланика из средине свога братства пошље, а овима председава прота, који је оне године за старешину изабран. Јесу ли ствари од мање важности, онда је доста да се састану четири најглавнија манастира, а то су: Лавра, Ватонед, Ивер и Хилендар. За обичне текуће нослове је прота са четири саветника. Прота се бира сваке године 1. јуна и то из једног од четири главна манастира редомтако, да сваки манастир долази сваке четврте године на

ред. Остала четири саветника бирају се из укупног братства евију 20 манастира. Нрота и саветници седе преко читаве године на Кареји, и отуд се манастир Кареја зове и Иротат. Сви манастири имају земље на Кареји, а на овима своје ћелије инркве, и посланици, кад се овде састају, станују сваки на земљи свога манастира. Манастир Хилендар има највише земље на Кареји, има своју дркву са ћелијама и са особеним правилом, које је још св. Сава израдио за оног хилендарског брата, који овде живео буде. На Кареји је и чаршија, где се понајвише продају рукотвори калуђерски, као: крстови од светог дрвета, бројанице, камилавке и друге разне ствари. Овде на Кареји живи и један турски чиновник, који се зове „делија", који добру плату бере, а никаква посла нема. Главни је посао овога чиновника да прикупља данак од манастира. Под њиме су двадесет четника, који манастире од хајдука чувају. Ове четнике плаИају сами манастири — сваки по једног. Да простор овога листа допушта, дало би се и овако, као што није све испитано, још много о Светој Гори говорити. Не може се пак ни то преЕутати, да сваки кухић и управо свака груда земље кипти од вероисповедних предрасуда и других небројених глупости. Но поред свега тога држали смо, да неће бити излишно, да са овим местом, накоје су многе наше успомене прикопчане, наше читаоце упознамо, и уз ове редове им и слику Свете Горе изнесемо. М.

ЗАБЛУДЕ И ПРАЗНОВЕРИЦЕ У НАШИМ ПОСЛОВИЦАМА.

Од ђорђа Мандровића. пароха пештанског. (Наставак)

Боље с миром, него с чиром. Да боме да је боље! Ма кад се само „иреко чира долази до мира", као што је наш шаљиви лист „Жижа" рекла, онда је много боље с чиром него с миром. Бори се као хала с бериЂетом. По веровању нашег народа хала је женсказмија, која иде на облацима и окреБе их куд јој је воља и спушта из њих кишу и град на усеве. Да женских змија има то је истина; но да се оне могу уздићи до облака и одонуд штету усевима наносити, та мисао могла је поникнути само у детињастој каквој глави и онда, кад је човечији ум у повоју и колевци лежао. Данас се за јамачно зна, да ветар покреће тамо амо облаке идакшпаиград са свим природним путем на земљу падају. Буди бесан, ма плеве јео. Заиста тако може мислити само онај, који се заверио, да себе и своју породицу упропасти и до

просијачког штапа доведе! Дакле ма се свирогови на куБи видели, ма на тавану нађикала трава,ма се глота с киселицом подавила, ма сву куЕу задужио и марву и земљу испродаво — буди бесан, размећи! Докле нас наша будалаштина неће довести? И поред таког наопаког и натражњачког мишљења и делања шта још нећемо дочекати! Свашта, Немо дочекати, само никаква добра. Гладан и патријарх хлеба Ђе украсти. Украшће дабоме али само онда, ако је уједно и непаметан; а ако је паметан неЕе точинити;он Ее знати да глад никаква права човеку недаје,да краде, већ да му на против ставља у дужност да ради. То је прави пут, да човек својој невољидоскочи а не крађа. Јер да би своје тело захранио, зар да душу огреши? Да би једно зло отклонио, зар да друго веће себи на врат навуче? Није ли ту лек много гори од саме болести?