Glas naroda

ВРОЈ 11.

„Г Л А С Н А Р 0 Д А."

ГОДИНА IV.

лесника. Болесник испарава отров, па јелипретрпан оно је испареље једнако око њега, јер не можеда оди!;е те трује и даље болесника. — Волесник је и онако у великој ватри. Загреј га још већма, он онда мора сагорети. — Чист ни врућни хладан ваздух најважније јеубогињама. — Жеђ сегасисоковима од воЕа, лимунадом или грумешцима од леда. — Вогињави од себе неможе да једе и да пије; не ваља му ни давати. Говеђа чорба, апосле кад је доста ислабио, млеко и ровита јаја, то су

јела што га добро крепе, а не могу да шкоде. Волесник не треба да излази из собе, чим осети нрву грозницу, па све дотле, докле се богиње са свим не сасуше. — Богињава болесника носити на колима лекару у друго место, то је крајна глупост; у нашем народу хоће и тога да буде. — Пијанице, трудне жене и деца треба још боље да се пазе и чувају они ређе преболе; трудне жене хоће од богиња да и пометну. М. Ј. Батут.

ЗАБЛУДЕ И ПРАЗНОВЕРИЦЕ У НАПШМ ПОСЛОВИЦАМА.

Злату ће се кујунџија наћи. На. те речи ослањају се многе девојке, на данас једне, сутра друге нросиоце одбијају, док се неке најпосле на своју велику жалост не увере, да су погрешно себе за злато држале; јер место да су кујунџију дочекале, морале су најпосле да се задовоље с каквим — казанџијом или ковачем. Девојке се ослањају и на ову пословицу: „девојачког села нема", но често на скоју несрећу; јер по нека увиди касније, да ако нема села девојачког, а оно има кућа девојачких. Исто тако наводе их на танак лед и ове речи из једне наше песме: „Нисам гуња да увенем, Ни нараБџа да отпанем, ВеК девојка, чекаћу га". Не сме девојка дуго чекати, јер и она бомехоће да увене, као и гуња и нарануа, и као и сваки други цвет. С тог ваља за времена да се удаје, док је девојачке милине красе и док се прилике јављају. Не треба да смеће с ума, да „докле ружица мирише, дотле свак је бегенише" и да девојка, као гато у једној нашој песми стоји: „Док је млада, свакоме је драга, Кад остари, ни оц> ни мајци". Овде ми је још пришапнути родитељима ове речи старих Чивута: „Ео своју кћер дуго држи и не удаје, учи је — блуду" и препоручити им, да „жене сина кад хоће, а кћер да удају, кад могу." Иде натрашке као рак. Да рак не иде напред, него натрашке, то не стоји; јер као друге животиње, тако и он иде напред, кад храну тражи или кад без страха иде, а само онда натрашке по1)е, кад бега од какве опасности, која му прети. (Летопис од год. 1867.) Или мала или велика (била) невеста, хоЋе се сватови (и трошак). Сватови се дабоме ишту! Но какви сватови? Заиста не онаки. као што на нашу несрећу и жалост

Од ђорђа Мандровића. пароха пештанског. (Наставак.) код нас бивају! Јер доксеневеста заодене у свилу, коју ће после мољци у сандуку јести, док се њен род дарива, док се толико кола сватова кроз више дана нахрани и напоји, колико ту товара хране ваља извући или колико ланаца земље под аренду дати

или за на век продати? Ишту се сватови! али не тако луди сватови. да нам куће после свршене свадбе изгледају, као да су у њима лопови билии норобили их. Кад ћемо једном увидети, да такве свадбе не иште ниБог ни црква, па и ниједан паметан човек? Такве свадбе могу искати само будале, који се за просјачки штап спремају! „Нека је нама напитак, а њима какав им драго житак", веле обично српски сватови. За име здрава разума! докле ћемо тако један другог упропашћавати? Кад ћемо једном почети, да један друтог чувамо и обавешћујемо. Има их, као и кусих паса. Човек би мислио, да се том иословицом хоће да каже, да је нечег мало; јер куси пси одвећ су ретки. Но на против, том пословицом хоће да се означи, да нечег много има, а то је са свим ногрешно. (Вук Еараџић, Пословице.) Јак као вједогоња. Ваља »ам само чути, шта вједогоња значи. па да се одмах уверимо, да вједогоње нема на свету. Вједогоње су духови, који у сну из људи изи!ју, горе ломе, велико камењеваљају, дрвета изваљују, те се с њима измеЈу себе туку, па који надвладају, они род од летине на своју земљу привуку. Судећи по овом последњем, не мисли ли се ту на оне људе, који својим трудом и саме игуме у плодне њиве претварају, који своју земљу ђубре, угаре и марљиво обделавају, те с ње много више нлодова збирају, него лењивци са своје? (Наставиће се.)

8-4