Glas naroda

143

„Г Л А С Н А Р 0 Д А."

ГОДИНА IV.

Шарл и неки Робер и дигоше се 300 хвати у вис, а спустише се у једној долини. Таман је Робер изишао из корпе. а балои олакшан тим теретом диже се с нова у вис са Шарлом и узнес-е га 1600 хвати високо. Кад су се први пут спуштали. баш је сунце седало; а када се Шарл ионово уздигао, видео је још једном са те висине како сун-

Б Е .1 Е 34. (Вашице на лишЂу.) То су врло шкодљиве животињице. Начичкају се који путхиљадама на младим изданцима и на лишбу, па га са свим исисају. ЛишПе се од њих скуњи, па на послетку и угине, увехне. Скоро свака биљка као да има за себе но неку врсту вашица. Воја јетима вашицамаразлична: по највише су мање више зелене. а има нх и црвенкастих. мрких и црних. II ако су врло сићушие жнвотињице, ипак ночине грдна квара на биљкама. На срећу, ретко их је кад наБина сасвим здраву. снажну биљу. Обично тек кад почне која биљка да куња, онда ево и њих гомилама, да је још горе стамане. Тогагаданеможечовекиокоји пут никако да се ослободи, а који пут врло тешко. Не помаже, да се биље посипа ирахом од дувана, самораслим сумиором, да се полива водом, у којој је куван кромпир, водом, у којој је куван дуван и т. д. Све то више шкоди биљу, него вашицама. Најбоље и најеигурније средство је: дим од рђава, љута дувана. Поједине биљке можемо од вашица ослободити, кад запалимо дуван у лули. па онда дим из луле дувамо на биљку. Цвеће у лонцима ослободићемо од вашица, кад узмемо више лонаца, па их метнемо све на сто (астал) и одозго покријемо дебелом марамом. Онда се исто онако запали лула дувана, па дим дува под мараму све дотле. док вашице не поцркају. Ваншце са каранФила могу се ио који пут растерати и тиме, кад се неколико дана узастопце мећу лонци у росну траву. Осим тога се могу растерати вашице и тиме, кад се по лишћу поспе прашак од гипса или к р е ч а. Нокрај тога имају те вашице непријатеља својих и међу осталим животињицама. Тако су им крвни непријатељи : м р а в и, неке врсте ст е н и ц а, зоља, па и сама буба мара. Ваља само покупити бубе маре, па је у затвореном простору метнути на оне биљке, на ко-

це седа, и тако је он тога дана видео како сунце два пута седа. После 35 минута снустио < е срећпо на земљу. Од то доба учесташе људи, који се дизаху балоном у вис. У другом броЈу прииоведићемо један таки пут из новијега доба и узећемо да нриповедимо један од најзанимљивијих.

Ш Е Е. јима има вашица. За кратко време ће их све стаманити буба мара. 35. (Дивљи кестен као крма.) У Чешкој су ире неке године иокушали, да епку ухрањују дивљимкестеном, у место којом другом храном. Покушај им је тај испао врло срећно за руком. Узели су кајпре 2 вола, иа су им давали на дан свакоме по 4'/ 2 Фунте нрекрунљена кестена, 15 Фуиата сена и 8 Фуната сламе. Тако су их хранили за 42 дана и за то време је сваки волостао у 93 ] / а тежи,дакле је на дан расла им тежина за 2 '/ ј Фунте. Друга 2 вола хранили су са исто толико прекрупљена жита и са исто толико сена и сламе. Тежина овим двема воловима расла је на дан само за 1 Ч„ Фунту. Да би се осведочили још боље која крма боље храни, узели су опет она нрва 2 вола, што су их хранили за42дана нрекрупљениз! кестеном, па су им носле за друга 42 дана давали у место кес т е н а исто онолнко н р е к р у н љ е н е р а ж и и г р а хорице. Па шта нађоше? Пста она 2 вола. којима је тежина пре расла на дан за 2'д Фунте, постајаху сада на дан тежа само за Р/ 4 Фунте. Из свега тога излази. да кестен у полу боље храни. него жито. Еад 46 Фуната прекрупљене ражи и грахорице дају исто толико хране колико 100 Фуната сена. онда вреде 20 Фуната нрекрупљена к е с т е н а, колико и 100 Фуната с е н а. И у томе су се осведочили, кад се кестен прекруни заједно с кором, онда га одмах с ночетка стока једе врло радо. Еад се метне прекрупљен кестен и нрекруиљено жито Једно поред другог. стока ће халанљиво јести кестена, а жита не ће ни окусити. Кад нестане кестена, волови по више дана не ће жита никако ни да једу. 36. (Дивљи кестен као сапун.) Узме се кишнице 3 холбе, па се помеша с брашном од 2 ољуштена и измлевена кестена, остави се тако да иостоји 12 сахата, за тим се вода излије, угреје и употреби за нрање.