Glas naroda

БРОЈ 23.

„I 1 Л А С Н А Р 0 Д А."

ГОДИНА IV.

Лсто тако треба домаћпца да нази ц на своју кесу, ш које свакидашње трошкове подмирује; не треба никад да је отворена; најбоље је носитиуза се или је држати под кључем, али никад не ваља нред слушкињом или слугом новац из чекмеџета или из ормана узимати, јер ови нетреба дазнају, где су новци. Не треба се ослањати на ноштење, јер веИинаданашњечељадије неваљала и не треба је довести у „искушење!" . . . ДомаИица треба свашта да сама н а д г л е д а. Она треба да знаде и за најмање маленкости; не еме се у куПи ништа догодити, за штоона не би знала; све мора од ње произилазити, свему она мора бити покретач. У штедљиве домаИице не сме пропасти ниједна пчиода, а камо ди кошуља, хаљина или јестиво. Све треба чувати, што се само може одржати, јер ко зна, за шта ће нотребно бити; можда би доцније требало ту маленкост за новце набављати, и на што је набављати, кад се могла у | кући имати. Боља је „строга, тачна" него ли„равнодушна" домаћица. Што се на прилику от јела не може више на столу употребити. може се дати марвинчету: крави, свинчету и тако даље; што не може марва потрошити, треба употребити ако је ика| ко можно зађубре у башти, на. њиви или на другом месту. Само ие треба ншпта да иде у штету. Свакидашња крајцара је маленкост, али за годину дана изнесе 365. крајцара, свакидашњи десетак штете изнесе на годину 365 десетака или 36 Фор. и 50 кр. штете! Ово важи не само за новце него и за све друге ствари, јер и ове вреде новаца. Ако муж није имућан, онда треба домаћица сама да кува, сама да се брине закујину, а слу г шкиња да јој само помаже. Еувајући сама заштедиће врло много, јер куварица увек много скупље кува. Штедљива домаћица неће никад држати сувише млађих. Штета само што таких штедљивих 1 домаћица мало имаде. Већина из лењости или да се иокаже пред светом како не мора ра- дити, држи две три слушкиње и тиме упропашћује кућу. Где има много слушкиња, ту једна другу квари; која је вредна, та се на лењу угледа те и она лењствује. Слушкиње у опште много више коштају него што доносе хасне. Многе домаћице греше радећи само један посао а остављајући други млађима или дајући им само налоге а не надгледајући дали су овиналоге ове извршили. Многе младе домаћице почну одмах водити кућу ио својој ћуди и не питајући никог, а требале би да питају коју ваљанију. старију и искуснију домаћицу, па да се по савету ове владају. И оним младим домаћицама, које су, док су биле девојке, имале добре искусне матере, пак су под њиховим руководством училе се домазлуку

и кућевном раду, и тима не шкоди поука старијих; камо ли онима, које нису имале матере ! Те обично мисле, да се вођење куће, да се домазлук даде научити онако, као што се научи штрбецати француски или други који туђ језик. Оваке домаћице су многог мужа у дуг и у пропаст бациле. Домаћица треба и да чува ствари, да иходржава у добром стању; на прилику: стан, одело, намештај, кућне и кујнске ствари, илатно и кревете. Домаћица не треба да иде од куће, да се шета, кад се чисте ствари, него треба да је ту, па да ил' ради или бар данадгледа, кад се чисте хаљине, кад се износе и праше кревети, кад се перу судови и друге кујнске ствари. Ако све то слушкињи оставља, ова мало кад да их || неће повредити, или их неће ваљано очисгити, кревете неће ваљано иретрести и изваздушити. Жалосна је она домаћица, која никад није била у свом подруму, или у штали или на тавану, и која тек од слушкиње дознаје, шта има у подруму, у комори за дрва. Таких домаћица, на жалост има све више! Има их које трпе, даимсе мољци у намештај угњизде, које и незнају да се судови иоразбијају а слушкиње ординарније нодметну. Не брину се оне, какви су им лонци и котлови с поља и изнутра, каква је зелен н друга раконија, којусу за зиму приправиле; оне не воде бригу, да ли се из подрума или из кујне не , развлачи. Оне хладнокрвно саслушају слушкињу, кад им ова извешће поднесе о оном, што је потрошено и иотребно, па ће јој рећи или неће: „Шта? Зар опет треба новаца ? Зар је већ све потрошено?" Штедљива домаћица мора разумети све што се у кући ради, иа ако баш неће свугде сама радити, а она бар треба д^, зна казати слушкињи, како хоће да јој се уради. Домаћици, која ниЈе на све иажљива, која кућу незна ваљано водити, не вреде све остале врлине њезине; она ће све неуреднија, све нечистија, све лења, све бескарактернија бивати. Таку жену ће и муж, кад види, да му кућа пропада, омрзнути и ту је онда крај брачној и породичној срећи. Многе домаћице, особито млађе хоће да сеиред мужем и пред светом покажу, како су оне добре и вредне куварице па троше време, новац и труд свој око зготовљавања разних носластица, финих колача, скупоцених слаткиша, а кување свакидашњег доручка, ручка и вечере остављају куварици. Ови слаткиши коштају увек много новаца а могу и здравл>у да шкоде, а добра домаћица ће ноказати своју ваљаност ивредноћу исвој Финијиукус, ако свакидашња јела сама добро кува, или ко бар настојавала буде, да се ваљано и укусно ;