Glas naroda

231

БРОЈ 29.

„Г I А С Н А Р 0 Д

ГОДИНА II.

Истина да га јутром намуземо највише, у по дне мање, а у кечејош мање, али је млеко у вече масније, а оно, што је из јутра помузено, боље ,је онет за сир. Муземо ли краву двапут на дан, то требамо за једну Фунту „путера" 13 ока млека; ако је пак на дан трипут муземо. треба нам за једну Фунту „путера" оамо 10 ока млека. Додамо ли још к томе, да добијамо и више млека, кад краву муземо трипут на дан, то добијамо онда и више „нутера", дакле нам се свакако боље исплаћује крава. 47.(Ронациликоњшак.) Ронац је дугачак I 1 /* палац, озго је мрке, оздо црвено жуте боје. Кона испод земље дугачке ходнике, који имају накрају као котао, изгризе све биљке, које му нри копању стају на пут. Тиме је од грдне штете. Онлођена женка направи у јуну или у јулу на по стопе под земљом дупљу, у коју снесе своја сјајна, жуто мрка .јајца. која су налик на пројино

зрно. Тих јајаца има који пут по 200 до :>()0 на једној гомили. Та је дупља налик на какву боцу, дугачкаје 1 палац, а исто је толико и висока, углачана и има с једне стране излазак, који је у криво савијен. У јулу или у августу измиле млади, који су у многоме налик на црне мраве. Да на коме месту има ронца, може се позиати по томе, што биљке на около вехну и опадају и што се местимице оиажа избачена земља. Ронци се најсигурније могу стаманити, кад се у јуну и јулу униште ја ца, по што им се гнезда избоду. Сигурно средство је иово: Ископају се у септембру у врту неколико јама, 2 до В стопе у дубљину и 1 стопу у ширину. У те се јаме метне коњска балега, па се после онет покрију земљом. Чим нрви мраз навали, завуку се ронци у те јаме, те их тако више на један мах можемо стаманити. —

ШТА Б1ГВА ПО СВЕТУ, Наши крајзви. Нови Сад 20. јула. Српски наро дни цркве н и сабор састаде се у п етав у очп св. Плије. и по другп ред бпрао је патријарха. 56 посланпка дадоше глас румунском митронолиту, Прокопиј у Ив а ч к о в и ћ у, а њпх седморица гласаше за (некад народног) владику НиканораГрујића, и по тгме огромном већипом гласова изаГфан је првп од ове двојиде за српскога патријарха! ... А како до тога дође, веВ зпаПе поштовани читаоци нашп по ономе, што у пређашњем броју наговестпсмо. Тпце злослутиице погодише. II тако после готово 200 годинаиашега овде као народ станка зби се, што се пикад дотле ни мислпло није. да бп у таквој прилици народној и могло битп! . . У среду пред тај избор прочитано је сабору царско писло, где се јавља: да Њ. В цар, краљ и велики војводасрпски на предлог уг. министарског председника и са знањем хрватске земаљске владе не налази се побуЈјепим. да к учињепом избору (Арсенпја V. за натршарха) с највишом потврдом приступп. Овако гласе речп царске — а у земљи уставној за сваки чин владарев одговара влада, која што владару предложи и саветује. II како разговор о овоме засеца у политпку, алист овај није тој намењен — зато прелазимо преко тога. Ми чисто иогађамо. како Не наши поштовани читаоци п сами судити м расу!швати. Даље се јавља у тој посланицп царевој, да је о плати патријарховој решено, и да Ие се после овог другог пзбора сабору овоме дати на знање. Закључак сабора српског од г. 1871. о бирању владпка даће се пајпре сиподу (збору) владика да каже, гато уз-има на то; за овај мах пак синод ће бирати владпке.

То је главно из царевог писма, које је потписао осим цара још и Б и т о, поменути председник угарског мипистарског. као штоје то већ и ред у земљи уставној. Писмо царево саслушао је сабор с поштовањем, како се пристоји. Са лица свакому могао си погодити, шта ком на срцу и у души тајп. „Сабор и публика, вели „Застава" бпли су у смућено-тихом расположају. тако да је тишина импонисала (поштовање улпвала.)" Нза тога тај дан и сутра дап саборски посланици су се договарали у конФеренцпји: шта Ведачпнеи како ће. Тује било предлога штоно реч. ко кшпе п говора и сувише. Еле на послетку многе мисли мислише на једно смислише: да бирају и по другп ред и то. као што с почетка рекосмо, румупскога митрополита Ивачковића. И што сложна браИа рекоше, те и опет показаше свету. и ком нарочито требаше: да је већина наЈода. и то огромна веНпна народа српскогу снази слогом; попустила је, то и тиме своје опадаче иклеветнике посрамила, који износише и потвараше на народсрпски, на пародпу странку: да смо ми бунџаје, да радимо о преврату, и бог те пита шта још не ! II сад идемо да видимо: хоПе-лп новоизбраник заменити место Арсенијево опако. како је по народ српски пробитачпо — хоЕе-ли патријарх ИвпчковиТк из младости присни друг и пријатељ Арсенија СтојковиПа. бити му друг п иријатељ и у делу, толико искушаног народа српског: да пароду ославе лепши дан у просвети п напретву. . . Ндемо да видимо! Та, Прокопије Нвачковић је наше горе лист ; као српскл владика седе он испрва па столицу српског виадичанства јенопољског, настолицу Саве II. Бранковића — ал су после прплике нанеле, те се браћа Срби и Румуни расташе, и крстом се и путирем и круном митрополитскомраздвојише, те ПвачковиП буде црквеиа старешпна Руиунима. А драгом. и од свег парода српскога љубљеном светом оцу Арсепију шаљемо глас парода: разлог државнп учини,