Glas naroda

(Г

БРОЈ 30.

„Г .1 А С Н А Р 0 Д А."

ГОДШЈА Г V

Овај има много Еелијица. У њима се воданакугш, одакле се у грло пење, кад год је потреба. Тако камила може три до четир дана без воде ировести, али за то кад добије прилике попије 50, 60 и до 100 Фуната воде. Најбоље камиле подносе же1; десет до дванаест дана; многе иак цркну, кад морају тако дуго да жедне. Ако карван (друштво, које путује кроз пустиње) са 30 камила дође на извор у пустињи, који има једанједини, узан нристуи, тако да само једна камила може нити, то треба често три дана, док се све камиле напију. Но камила није само за то добра за нутовање кроз пустињу, што може трпети жеђ, него и с тога, што она из далека може да оњуши воду, извор, па иесто спасе од смрти и себе исвогагосподара. Човек не би ни слутио, да ту има близу воде, а камила то осети. Један путник приповеда ово:,,Карван један од трговаца и робова ишао "је из Бербира у Дараву. БојеИи се, да их не нападну разбојници, по1)у они к истоку и вођ, који их је водио. требао је да их одведе до ]едног извора, одакле неугажен пут северу во1?аше. Во1) помете пут. У једаред не знадоше, где су. Лосле пет дана нестаде воде. Надали су се још, да ће идуБи западу наиЕи на Нил. Прођоше два дана у највећој жеђи. Нема ни трага од реке. Шестнаест особа поумираше од же!}и. Многи очајаваху. Трговац !један науми, да сам с камилама пође, те да ове својим нагоном нађу воде. Он заиоведи робовима, да га привежу за најјачу камилу, па онда са својим људма удаљи се од остала друштва, које није никад више чуло о њему. Ово је ишло нутем, којим је започело, још један читав дан, и најпосле угледају познате горе, међу којима је било извора. Но тако су били уморни, да нису кадри били до тих гора отиГш. Само две камиле могле су се још држати на ногама. На ове уседну два човека, која су била најмање уморена, да потраже изворе. Један од ове двојице на брзо спадне са своје камиле, није вшне могао говорити, машући своме другу, да га остави судбини, а да сам настави пута. Али и овај биојетако ослабио од жеђи, да је обневидео, и да је помео пута, који је иначе врло добро познавао. После дуге блудње морао је сиЕи с камиле и клоиепод једно дрво, очекујуБи крај својој патњи. Али нова нада оживе му последњу снагу. Камила отрчи као помамна, а он је знао, да она то само ондаради, кад осети воду. Он се стане пужатн даље зањом, када га снага остави. те он са свим клоне. Овде га нађе један Бедујин (Арап), посие му воде по лицу, освежи га тнме, тако да је могао за камилом даље ићи, коју после по сахата доиста нађу

на извору, који њих и остале чланове карвана освежи, те су могли пут наставити." Што тај путник још каже о томе, колико један карван воде нотребује, то најбоље доказује, да не би било можно без камиле по пустињи путовати. „Јевропљанин не може себи представити, колико у нустињи треба в^де, да човек своју же|> загаси, која је у толико већа, што овде једу јела од брашна и „путера". Ја не претерујем, кад кажем, да сам каткад после подне на један пут попио по два пуна стаклета воде. Обично се узима, да човеку тулумина обичне величине, у коју стане 50 60 Фуната воде, три дана траје. У пустињи се у опште не није често. Нико не пије, док не стане цео карван, јер иначе га називају мекушцем и кажу, да му је „тулумина за уста зарасла". Ако у АФрици уз карван и коња нма, мора по једна камила воду носити. На изворе, којих овде онде имаде, не може се на сигурно рачунати, јер они често усахну и исуше се, особито кад самум (ветар) по пустињи задува." Као што камила жер, тако може и глад трпети. Опажано је, да грба камилина, која се састоји из дебљине, када се камила добро храни, нарасте, а када нема хране, опадне и каткад је са свим нестане. Те тако се може на сигурно узети, да |камила у оно доба, када гладује, од сока својегрботине живи, те је ова неки „шпајз" за њу. Камила и иначе на!је у пустињи хране, само ако где има и најзлоудније биљке. Она тражи н тамо бодљикаве биљке, коприве, чкаљеве, грање и кору, где би могла наћи траве и друге лепе хране.Зубеима таке, да то све може ижватати. Горња јој јеусна расцепљена и хрскава као у наше овце, тако да може сваку травку очупати и нојести. Осим тога, што може трпети глад и жеђ, кадра је камила неколико дана једно за другим трчати. Махари — или хеири-камила може, кад није оптерећена, него кад само .јахач на њој седи, 24 сахата непрестанце трчати. За то време нити се одмара нити тражи хране. За то доба кадра јеона да пређе 24 до 28 немачких миља. Теретна камила не може тако брзо ићи. Кад носи терет од 6 до 10 цената, може дневно да пређе 6 миља. Осим што је кадра терет носити, може камила, да дан ноћ проводи без сна. Као морска лађа, та ко иона дању ноћу напред јури тако, да сеиназива пустињска лафа. Камила има под ногама јастучиће, који јој пожаху, да може лакше по нескуиКи;даље има седам кврга (жуљева) ио прсима, цредњим и стражњим ногама, које, када се камила спусти да отпочива, највише терета држе. Камила главу држи