Glas naroda

БРОЈ 30,

„Г Л А С Н А Р 0 Д А."

ГОДИНА IV.

све н ена, онда на послетку не бн со била нужна. У куми самој наш.та би стока толико соли, колико јој је потребно за тело. Со чини добро стоци само онда, кад јој се умерено даје. Премнога со надражи сувигае оне делове, којн су за то, да варе храну. У опште мо;ке се рећи, да со чини добро стоци само у овим приликама: 1. Еад јој се даје бљутава храна, као: мекиње, брашно, прекруна и т. д. 2. Еад јој се даје снажна и многа храна, кад се н. пр. стока ухрањује, јер онда треба стомах многопосла, да све то свари, а свариНе је тим лакше, што га со већма надражи. 3. Еад стомах у стоке олабави и ослаби и кад се стока напуни слуза. 4. Еад је хладно, а влажно време, да се не би излегле отуд какве бољетице. Доказано је, да у свима тима приликама со особито добро чини. Со је на своме месту нарочито онда, кад се стока ухрањује, те кад јој се даје бљутава, тешко сварљива храна. II музарама прија со, те музаре, које добијају соли, дају више

млека. Ево за што. Да се више млека направи, треба што више воде да има у телу. После соли се страшно жедни, те тако морају музаре да пију онда више воде, него иначе. Али то је нотребно само онда, кад им се даје суха крма. Еолико кад треба стоци соли давати, не може се потанко одредити. Еоличина соли се равна према томе, да ли у ваздуху има много или мало влаге, које је доба године и каква је храна. Што је животиња млађа, тим јој се мање соли даје; ако треба јаче хране, даје јој се више соли. Најбоље је оставити самим животињама, да оне узму соли, колико им треба. Ако имамо соли у камену, онда метнимо нред сгоку такав камен, па она ће лизати, колико јој треба. Еаднемамо камена, онда узмимо дебелих, густих врећа, метнимо у њих соли, овлажимо и ставимо их пред стоку. Стока ће лизати те вреће и нљувачком својом расгвориће толико соли, колико за себе треба. Обично се нак помеша со с крмом. Онда се узима на одраслу краву музару 3'/ 2 лота, на коња 1 3 / 4 лота.

«.■Ј\ЛГЈ\ЈУ\Ги

Б Е Л. Е Ш К Е.

48. (Гушчје перје.) Маторе гускеи гускови, који се у тој години не употребљују за приплод, могу се иреко године трипута чупати и то: почетком априла, јула и октобра. Четири пута је сувише. Младим гускама, које се кљукају, не сме се чунати перје, јер им то одузима снагу и смета нм, те не могу како треба да расту. Гускама, које употребљујемо за приплод, можемо у пролеће, по што већ излегу јаја, и у септембру ишчупати 4 или 5 вила (брчја пера) са врха из сваког крила, јер им та пера и онако отпадају. Као што се зна, гуске живе 9 до 10 година, а онда нису ни за што друго, него да се чупа са њих перје. Од једне рано у пролеће излежене гуске, која је нрилично велика, добнје се од прилике 1 Фунта нерја, кад се двапут чупа н кад срачунамо и оно перје, што га добијемо, по што гуску закољемо. Пре него што бисмо чупали иерје, ваља гуску да оперемо или окупамо. То нерје треба метнути у какву корпу, али га не сабити, и ставитн неко време на промаху, где је иначе заветрина, да не би перје одлетело. После тога ваља их ставити у ретке вреће. које се изнесу на сунце и које се сваки дан нретресају и шипкају све дотле. док не

буде у нерју нимало нрашине и док се не осећа никакав задах. Те се вреће после обесе, најбоље у нроветривим собама или таванима, али тако високо, да ако је могуће не допре до њих ни прашина нити какав задах. На тај се начин одржи боље иерје, него у бурадма, где га пре наједу мољци, и може се већ иосле године дана употребити, а да се не згрудва. Нерје од кљуканих и закланих гусака не сме се помешати са перјем од живих гусака н мора се особито добро иросушити. Исто се тако не сме смешати пачје и гушчје перје. 49. (Против обада и муха на животињи.) Они, који држе стоку, знају, колико преко лета досађују њиховој стоци мухе и обади. Бво најнростијега начина, којим ће моћи отклонити те зле госте. Нека набацају у суд, наливен водом, утучена орахова зе.тена лишћа, те свако јутро, пре него што истерају стоку на пашу, нека је намажу сунђером или крпом, умоченом у ону воду. Тиме ће стока вас цели дан бити слободна од обада и од муха. 50. (Ваши на нашим домаћим животињама.) Вагаи (угаи) су готовани, који не траже сами за себе хране, него живе о туђој муци, сисајући крв из