Glas naroda

БРОЈ 32.

ГОДИНА IV.

патријарх по обичају положио заклству верности цару, после је комесар поздравио патријарха, а на послетку је патријарх сам изговорио беседу, коју је народ пропратио са бурним: „живио!" У беседи тој захваљује се дару, што га је потврдио, комесару на труду и доброј вољи, коју је показао приликом изборног сабора, па најпосде српсконе сабору и народпим послапицима, који га изабраше за српског патријарха, па кад у беседи својој дође до речи, где вели, „да га сабор поврати пароду српском.уком је поникао, поврати цркви, у којој је чии примио и у служби св. своје цркве најлепше доба свога живота провео" — грунуше му сузе нпз образе, те не мога на мах даље наставити, а народ се одазва на то громовитпм „живио!" које се једва стиша после неколико тренутака. Даље настави, да Ее настојавати и старати се, да чини своју дужпост, да врши правду, да помогне бедном и сиротом, по дужности човечаиетва. а по божанственој нчуци спаслтеља и избавитеља нашег. 0 причасном је поздравио у име цркве патријарха депом беседом архимандрит бездински ТеоФан ЖивковиН. После су ишли посланици са патријархом комесару, да му честитају царев дан, који, као што је познато, пада бан: на Преображење. После по дне је био банкет у почаст посланицима, народпим депутацијама и другим гостима, где је пало више здравица, од којихје пајбољеприхваћена здравица,што ју јепатријарх ИвачковиК напно своме пријатељу А рс ениј у Стојковићу, првом избранику народном. Четврт сахата и више је прошдо. док се стшпало громовито „живио!" Једино, што је могло помутити народну радост тога данг. то је, што се том приликом на!је у Еарловцима, да буде у свечаности, познати крвопија наше браће у Босни, злогласпи митронодит Дионисије. (Српски народни сабор.) Сутра дан бида је седница, у којој је први пут председавао нови патријарх. Еад је ступво у сабор, поздравио га је у име сабора и народа председник изборног сабора Стеван Брановачкп, на што је патријарх отпоздравио, уверавајуЕи, да Не му као врховном поглавару и управитељу цркве свагда донесени закони бити она стаза, које Ее се држати и са које никада и никоме за љубав не Не силазити и да Не се бринути, да унапредп релиђијозшг. морални и просветни развитак свога народа. После .је дошао у седницу и комесар, кош јђ у царево име одгодио сабор на неизвесно време. Еао што у прошлом броју јависмо, кад није сабора, радиће сииод (збор владика), а после Ке се октобром опет састати сабор, да настави свој рад око унапрећења српске цркве и школе. (Метежи у Руми.) Из 1'уме нам јављају за жалоспе призоре, који се десише приликом избора варошког заступништва. Цело грађанство се поделидо па две странке, на странку „капуташку" и странку „паорску." Ову посдедњу странку предводи или управо заводи некакав трговац Сима МилутиновиК Тута, који би рад да дође нз столицу варошког начеоништва. иа је тога ради почео да сеје семе раздора међу „капуташима" и „паорима," те је тако сад раздор на све стране захватио маха. А ево гата је био првп повод томе. По закључку српског сабора, ваља у Руми да имају само два свештеника, и по што је један од тројице умр'о, није се попуњавало то место, те с тога црквена општина закључи. да се једна од три цркве затвори, јер не могу два свештеника обављати дужности у трима црквама. „Паори" су хтели. кад се веК затвара црква, а оно да се затвори она, која је на најглавнијем месту у вароши, на пијаци. Општина на

то не пристаде и отуда постаде вика па „капуташе," који су у већини у општпни. Вика се та све даље и даље ширида, а мржњу је непрестано подгревао тај Тута, који је до душе и сам у „капуту," ади који се умео направити тамо. као да је он највеКи пријатељ своме народу, па је наговорио прост свет, да сада у варошко заступништво изабере само „паоре," а ниједног „капуташа," па Ке онда они моКи управљатипо својој вољи, смањиКе општинске прирезе, обалити општинском кнезу плату на 100 ®ор. и т. д., дочепаће се и црквене општине, па Ке моКи затворити цркву на пијаци идп поставити и треКег свештеника. па ако ово последње не узиде друкчије, о оно Ке смањити учитељима плату или затворити једну шголу. јер за неколико стотина школске деце доста је и један учитељ. Одмах, чим се први пут дошло на биралиште, направио се такав неред, да се избор морао одложити. П други пут не прође боље. Еад су се прозпвада имена бирача, неки од Тутине странке нису биди ту. Еад песле дођоше, рекоше им, да мало причекају, док не прочитају сва имена, па Ке се онда на ново прозвати они, који од пре нису ту биди. Ови не хтедоше да чекају, него хоКе одмах да гласају. Они, који су на пољу стајали, навале сад у општинску куКу, опет се направи неред и гунгула, те се избор и опет одгоди. Еад Ке се и хеКе ли се у опште доКи до новог избора, не знамо, али је жалост, кад видимо. где се тако наш свет поводи за којекаквим свбичвацима, који муте воду само да могу што више дова за себе нахватати, а одвраКа лице своје од осведочених родољуба и пријатеља народноме напретку! Еоме да не падну на ум речп песнпкове: Бесна, пуста неслого, ЕКери адске змије! Где би знала живети, Да Србина није'?! (Мађарско позориште у Суботици.) Српско народно позориште, кад је ове године било у Суботици, посеКавано је тако, да је тако реКи увек дупком пуно бидо. Особито наша браКа Буњевци с љубављу пригрлише позориште, у коме се проноси српска реч, која је и њихова од вајкада, те су листом додазили на представе, да се наужлвзју депа српска збора и уметничке игре. Мађари и Мађарони побојаше се, да се па тај пачпн оно, што они по шкодама помађаре, опет не размађари. те управише на мнпистра унутарњих посдова модбеницу, у којој ишту, да се установи у Субвтици мађарско позориште и да му се даде државпа потпора, јер иначе веле одоше Буњевци сви у Србе. (Завера Карађорђевића.) Београдски лист „Видов дан" проносн глас, да се Пера ЕараКорЈјевиК погађа с Турцим*. да му припомогну да дође на кнежевски престо у Србвји, па Ке им онда допустити, да опет у српске градове наместе своју војску. Је лп тај гдас истинпт ил' није, за сад се још не зна. 0ДГ0В0РИ АДМИИИСТРАДИЈЕ. Г. М. П. Живковићу Аушиц. Ваша претплата истиче крајел овог мосеца. Лист шаљемо по новој адреси. Г. кенувтаику, Градишка. Послали смо све бројеве од почетка године и очекујемо прегплату за овог као и за осталу двојицу претплатника, којима по вашем налогу лист ша.вемо. Зај. себно ша.Ђемо и 16-ти број. Г. Петру Димитријевићу, Парта. Вама се лист вепрекидно шаље. Извол'те јавити који вам бројеви Фале.

власник „задруга за српокт народну штамиарију". — уридник: Нладнн Арсенијевић.

Српска народна задружна штампарија у Новом Саду 1874. год.