Glas naroda
г
ВРОЈ 39.
„Г .1 А С Н А Р 0 Д А."
ГОДИНА IV.
Б Е Л Е Ш К Е.
(Вредност кукурузовине за пиЂу.) Искусило се да кукурузовина боље храни марву него сама слама, јер у љој има много више шеНера и шкроба. Али кукурузовина само онда добро храни кад се на ситно исече и марви даје. х^које кукурузовина здраво зрела онда је треба исећи и у обичној чистој води 24 сахата држати. Љуштика је особито добра храна без икакве приправе. На кукурузовини најбоље је за рану вршак У њему има толикохранива колико у сену средље врсте. Вршак има се 2 до 3 недеље пре бербе иосећи. То је добро и с тога што Ке тим до самог кукуруза лакше доспети зрак и сунце, те зрно боље дозрева. Но баш с тога треба пазити. да се врхови рано непосеку, јер је лишће на љима здраво нужно за дозреваље кукуруза и пуноћи зрневља. ЛинШе је биљци то што су животиљи плуЕа.Коби, као што је инужно за нрава економа мерио пиЕу, коју даје марви, те би по томе знао колико му треба за зимницу хране, за
тога наводимо, да према обичном начину како се кукуруз сеје и у приличној годиии добије се са једног катастрЗч!ног јутра 05—70 цената кукурузовине, а иерја самога име на јутру до 2 центе. Кадсе овца врти или као што велеполуди, онда јој треба главу издиНи и у ноздрве неколико капи жести терпетинске (ТегреИпдехз!) улити, па главу дуже тако држати, да се жест удуби, а то треба сваки дан по једанпут чинити дотле, док имаљче неоздрави. Да растераш мраве посии само гомиле са сољом, а ако је гомила велика иоли је јоштисврелом водом, да се што пре растопити и у земљу продрети може. Да ти пак мрави на воКку иејду, намажи сасвим доле дебло с једне шаке високо са чађом, која је с кудељним олајом истрвена. II кошљице Ее се истим тим среством од мрави сачувати, кад се пукотине, кроз које се мрави у кошљицу провлаче љиме намажу.
ПОНОС СРПЕИЊЕ ДБВОЈКЕ ПРИПОВЕТКА написао Панта Поповић. (Наставак.Ј
Сутра дан беше довршоница у куГш деда Гавре Милинкова. Све што је ио рачуну и нрекорачуна остало насађено је. Вршај је дебео дебљиод најдебљега швабе што га по комендијама носе и показују, снопље стоји све уснрављено, те влатови подизали главе као да су неиокошени. Ту није доста само мирна марва куЕанска, ватај и оне тугаљиве хатове који ама на леђи неосетише, дотерај и оне дивље кобиле аргелуше које инезнају, дадеда Гавра има кућу у селу. Слуге, синови снаје, браЕа момци и девојке стрине и свекрве све то данас мора бити на гувну. Сунце је припекло, као даКе на љему гибаницу довршоницу пећи. Влат се савија од жестине и кида се са сламе упарене а зрневље из љега избија као варница у доброме вину. Чујеш како пукне па зврцне мислиш кукуруз се пури. Раденици су триред већ знојили се и супшли се. II тр(-ћа слама скинута је. Што даље долази то је играчка. Вршај је изрогатан. Во1ј с клепетушом на врату, матора кобилентина нека, уватила кас а за љом нанизао се чонор дивљих и питомих коља. Слуга држи вођу на ужету а сви остали јуре за љим без улара и уздице. Около вршаја понамештала се чељад, подизала виле у вис и опколела витло да неби кљусе којеумакло. Погледиш
ли издаље ове чуваре са вилама изгледају ти као коље у плетеру или као оно копља од барјака на лађи, што носи вештице по дунаву испод П. Сада. — Хајд' рано, полагано — хајд'-хајд', жури онај што тера коље у вршају. Вођ каса крмећим касом, нустио главу, вуче је но вршају те вата неизвршене влатове, заниљући главом час по час тако, да заукане ноге хоће на љу да натрче. И није му замерити да је бадрији, не би ево већ у тридесетој вршидби во!;а био. Али несташна младеж нсма мира. Трогодац зеленко, који последљи за чопором каса, те час оне напред загриза, час се натраг ногама у ветар баца, стаде уједаред, диже уши у вис. рашири ноздрве на дуну ватром из љи, разрогачи очи, скочи на предље и хитну се стражљим ногама и док си се опииао да видиш јеси ли погажен, он лети по ишрокој авлији у ковитлац. Облети гувно и сламе, облети авлију преко и уздуж и стаде на среду да се иромисли, хоће ли се смирити или даље да шалу гони, и можда би стао али млада штенад чобанска мисли да хоће с љима да се игра, истрча пред љега, опружи и снусти нредље ноге на земљу, наслони главу на љих издиже очи горе па подбадајући хата, залаја на љега: чик, иогази нас ако мош'. Зеленко спусти
ЗЈО