Glas naroda

29»

БРОЈ 38. „Г Л А С Н

још више поуздања кад ме упознате изближе са мога понашања и рада у новоме овоме мом звању. — Ево ме ступих данас с' вама у вашу заједницу. да се заједнички бринемо и старамо о свему, што 5е бити добро и корисно по нашу црЕву, понаш народ. Будите ми искрени и откривени! Дођите ми као оцу као брату као искреном пријатељу и савесном саветнику у свима вашима потребама свагда и у свако доба. — Врата су моја ваздан отворена свакоме, који тражи помоПи и утехе, тражи збора и договора о добру и о напретку своме и општем. — А незатварајте ни ви своја врата, своја срца испред мене, који сам рад да посветим сав свој одјакошњирад добру иблагуцркве и вашем, ижелим да слабим својим силама допринесем што веће користи онштим интересима свога народа. Мили добри стари мој оче, обраћам се и теби у овом свечаном тренутку, на прагу свога новога делања, благодарим ти небројено пута за сваку твоју муку, за сваки твој труд око мога узгајања, васпитавања и изображавања! Твојом очевом потпором дигао си ме на ноге да сам могао доИп амо на ово месго. Твојим благо.словом делао сам до сада. Благослови ме и на даљи, на нови мој рад.

М У ж ж Поред разлика по занимању п васпитању важне су разлике између мужа и жене по народности и вери. Те разлике захваИају дубље у народан живот, а толико их је исто као и оних првашњих. Сређа је само што их је у правој језгри народа, у ратарима и тежацима, мање. Ни сте ваљда видели кад седвоје њихиз разних крајева узме. Сремац доведе младу из Бачке, а бачке девојке са свим су друкчије, него Сремице. Она је Српкиња, она је православна Српкиња, она је из ратарске куЕе као имомак, алије онаиз Бачке, па је према томе са свим друкче научила, но што је у куГш мужевљевој. У главноме, у крупнијим стварима је њена кућа исто што и мужевљева, али у навикама и другим ситним обичајама има разлике, па тек за коју годину, да се она на то све навикла, и изједначида са другом женском чељади по кући. Донде је једнако сметње, а често и кавге по породици и кући а све са тога, што је она обвикла другим обичајима. Њој се потсмевају по кући, ако друкче што зачне, но што је по обичају; њу непуштају напред, ма она боља и напреднија била; муж јој је у невољи са две стране, а из ње се кат кад измете оно, што у нас зову: „крвометница." То је са свим наравно и томе се не да избећи. '^» ====

А Р 0 Д А." ГОДИНА IV

Дуг мој теби превелик је и небих га био кадар вратити теби и да живим сготинама година. Ноја ћу се старати, да радом својим за опште благо целога нашега народа одужим, бар у некле овај превелики дуг, којидугујемтеби као своме родитељу! — А ти мила сенко моје никад незаборављене добре мајке, која ме као чувајући геније непрестано пратиш на свакоме моме кораку, — остани увек уза ме, и буди са мном при сваком мом даљем нодузећу! — И знам да тада нећу .тако поклизнути! Боже свети, свевидећи свезнајући, свемогући! Ти видиш, ти знашнајбоље расположај моје душе, мога срца! Ти ме можеш подржати да животом делима својима засведочим оно, што сам данас обећао пред тобом. пред црквом — пред народом! — у тебе се уздам! Тисимој над, моја заштита, моја утеха, моја крепост и снага! Дај ми моћи, дај ми снаге, да будем достојан светога твога олтара, да могу достојно испунити твоје захтевање и моје обећање: да спасем себе и оне, који ме послушају! У Ст. Бечеју 8. (20.) септ. Милан Костиб. прота Ст. бечејски.

Ж Е Н А. Нросто безаклоно срцедржи се најчвршће оногау чему се затек.то, и тешко ономе ко у ту светнњу дирне. Ја сам видео у Србији, где се моме широком ободу на шеширу смеју, а кад сам запитао што ће у женских по глави ипо прсима толико цванцика и дуката да већ полегну, одговорише ми зачуђено: „Јо па за-то је млада!" као дасе то разуме иде је то боље да пече сунце у теме и да сви огураве од терета него да понесу лак, широк шешир. Још глупљи обичај, још мање навике, па су у простога народа тако — укорењене освећене, да би опасно било, махом их рушити, па другим новим, необичним замењивати. Из тих маленкости истиче и љубав и мржња, из тога се развијају разлике карактера ио крајевима. Али и образованији свет хоће да чврсто држи оно, нашто сенавикао. И трговац и мајстор Сремац има својих особина, које су посве различнеод оних у Србији, Херцеговини. Прној Гори и т. д. И он би осетио, да узме девој ку ма иста занимања и иста васпитања, али из других крајева. Увек је ту неке натеге, неке празниче и незадовољства. Из маленкости се онда изроди велико, па готово квар. С тога ћете ретко видети, да је на пример Сремац задовољан и срећан са Србијанком,