Glas naroda

»

ВРОЈ 38.

„Г .1 А С 11 А Р 0 Д А."

ГОДИНА IV.

крсти а у другом свачем ваља и одговара, него ако уме умесити и иакитити божибни колач, а не уме васпитати и нанутити децу своју, Али и у иајбољем случају увек је то нека па и ма намања разлика. и неприлика, те с тогајеи споменух, да се то не узима баш тако на лако. Најгоре је, кад удовац и удовица са више одраслих деце узима себи друга из туђа закона, а жена је ту још онаснија него муж. Па кадјошроде и другу децу, а сиако од њих има и своје. Ту је таке разлике ме!;у децом а и међу родитељском бригом и негом, да је са свим немогуће одржати у породици онај склад и хармоиију, што Је нуждан за среЕу и напредак куИевни. Муж Пе се морати или вазда са женом зарад своје деце и свога закона трти, или Ие ради кућевна мира слећи раменима, па напустити децу своју и обичаје своје. Деца су онда изгубљена, јер је за њих горе, него да са свим немају мајке. Она им је гора од туђина, па ако их пре времена не растера, она ће их мучити док време не дође, да их како куд

протури. Ако их донде није преломила, сада ће их јамачно на њену руку преломити, те тако ће са вером у те деце нестати и свега онога, што им је од оца и праве мајке остало. Са вером угушиће се и нароцност, (а то је особито код нас, јер ми то двоје још не умемо да делимо) па од красне српчади постаће временомнајјачи противницчнаши Баш и с тога, што ми веру од народностн не умемо да делимо, и што је често у нас вишевера него народност, важне су за нас те разлике. Нама су ближе и најнесродније народностн, него наша браћа по језику, повесница и обичајима, само ако се једнако крсте и једну цркву држе. Са тих назора је пропало много народа нашега, и млого је јада у повесници нашој са тога беспућа. Сетимо се само како су се наши великаши женили из Грчке, и шта је зала настало са таке женидбе. Ко не зна „проклету Јерину" и борбе с бугарским народом. Е али Грци и Вугари су једне вере с нама, па су нам ближи од других млого сроднијих племена и народности.

ЗАБЛУДЕ И ПРАЗНОВЕРИЦЕ У НАШИМ П0СЈ10ВИЦАМА.

Курјак длаку мења, ал Ђуд никад. Да курјак ћуд не мења то стоји; но да многи људи хоће ћуд да нромену, о томе нека нас увере следећи примери. Амазис, краљ мисирски, нре но што јенапрестол ступио, био је прави бекрија и чинио је свакојака иступлења; он је шта више толико пута у крађи ухваћен бивао. Но у пркос том развратном животу постао је касније одвећваљан владалац и пријатељ свога народа и Мисир је за време његове владе као редко кад напредовао и цвегао. Хенрик V, краљ инглески, био је у младости својој покварен као и Амазис. Његова дружинасастојала се из самих бекрија и ниткова и он је с њима излазио на путове и нападао је путнике. И кад је судија Виљем Гаскоалн једног његовог љубимца због злочина осудио, Хенрик се дотле заборавио, да је истог судију јавно у судници по образу ударио. Но како се Хенрик променуо, кадје после смрти свог оца напрестол ступио! Онједао 'дозвати своје некадање другове и саопштио имје, да је вољан да бољим правцем удари и уједно их је позвао, да се на њега угледају; у противном случају да му се ни један у његовом двору не појави. И он је однста остале дане свог живота провео, као што разумном и поштеном човеку приличи. И некп Грк Нолемон више је година само тако

Од ђорђа МандровиЋа, пароха пештанског. (Наставак.) ! развратно живео

Но предавања грчког мудраца Есенократа о умерености, која Је Иолемон једног дана слушао, учинише у њему такав преврат, да се од тог дана са свим преобразио и тако умерно живео, да је другима за узор могао служити. Ео не зна, какав је био Аностол Иавле нре свог обраћења? „Дишући нретњом и смрћу на ученике Господње" (Дел. Ап. 9,1) он их је „гонио до саме смрти, вежући и предајући у тамницу и људе и жене" (Дел. Ап. 22,4.) Добро је какле Григорије Назианзин назвао Павла „курјаком" (ликис) који је Хришћане раздирао. Но тај курјак уједанпут промену своју ћуд и ностаде најревноснијн проповедник Христове науке и највећи бранилац гоњених Хришћана. Горња нословица не стоји дакле увек и мивидимо, да и курјаци могу ћуд променути, да се и покварени људи могу понравити. Само ваља да се и ми за њихов бољак збиљски постарамо, да их равно нашем Спаситељу око себе љубазно прикупљамо, и обавешћујемо, а не да их од себе, као што обично бива, одбијамо и из њи све жешће и тврдоглавије грешнике правимо. Овде ће бити место да се упо.знамо с оним маторим курјаком, који је хтео. ^ с^поправи, но кога су чобани својим непамет$им поступањМ до крајности довели и из њега /дајвећег злотвора себи на-

301

/