Glas naroda

,г л А С II А Г 0 Д А." ГОДИНА IV.

БГОЈ 411.

дава. За гроФа Ариима всли се да је печеније и од самог Бизмарка па се овај побојао да га пе сруши. Министри маџарски не седе баш најтврЈе. Иолада лема колико треба, па је један другом крив. Зајам је добивен, али то није доста и сад министар Финапсије Гиција хоЋе нов намет на вилајет, али како Кеш узети о^анде де нема, веле му други, аон им одговара, кад хоКете да будете славни и виђеии а ви нлаКајте, иначе повуците се у своје пустаре па Кутите. Министри дакде сами меЈ)у собои завађају се. Још док је Паполеон царевао у Француској, била је једна Француска лаЈја, Аренок стајалаиспод Рима да папу кад год би хтео из Рима извезе. Та ла!ја још идапас стојитамо код.Чивитавекије. Сада пак на захтев владе талијанске наредила ј влада Француска да ова лађа врати се у Француску. Француске владике раде су да то покваре бринуИи се за папу. Дакле или је пријатељство изме^у Француске и Талијанске боље или је папа увидио да његовог земаљска царства пикад више, те мисли пашто Ие му лађа, шта би израдио и у Фрапцуској сад кад је Виктор-Вмануил баш у Риму. У Француској републиканци све више маха добијају. У посдедње доба бирани су у два краја посланици на сабор. Блада је држала да Ве испасти други за посланике анерепубликанци, јер ти су крајеви досада најмање били за ребубдику заузети.|Говорисе даИе сеусљедтога министарство измеиути и сами републикапци у аега доГш. Шнањолска влада купи једпако новувојску. Садајеуписада 60000 нових војиика. Дон Кардос ирети смрКу свима повацама овим ако би у војску стади, папротив ако би њему прешли обеКава им паграду и да Ее их сасвим од во.јничке службе ослободити. Иити дакде може шпањолска влада да победи Дон Кардоса нити овај њу. Најгори је рат међу браКом, томе лако краја нема.

Р Л 3 Ј1 II Ч Н 0 С Т И, (Чудо велико богаство.) Кад је у Америци био посдедњи. грађански рат, поклони неки Вандербил влади у Нујорку једпу лађу која је коштала 800,00 0 долара и па имањуњеговом није се ни позиало да је мање. Тај човек плаћа сам толико пореза колико у малој држави сав народ што живи у њој. II до тог богатства дошао је без икаква капитала у ночетку, само радом својим, градеЕи бродове. (Буна у Белом-брду/ Бивши адмипистратор патријаршије даде неком чивуту Леблу из Сивца земљу у Белом брду под аренду на пет година. До сада је народ, који је ради обра1јивања земље и насељен тамо ту земљу подаренду узимао. И сада је то исто хтео, али управа је нашла за добро да даје једном човеку да не би имала кубуре са више ситних арендатора. Људи су тиме убијепи, јер од тога живе. Они еу молили патријарха да им помогне, по овај то неучиниУсљед тога народ се побуни и нехтеде дати закупнику да ради, те до!је до сукоба при коме се и власт умешати мораде те су многи позатварани. Људи се највише туже на управитеља патриархова добра. Што ради о н ради. О управљању тогачовека са натријаршеским народнжм добром у Даљу има у Осечком листу „Драва" допис, у комједан млаЈш чиновник под тим управитељем наводи међу осталим: Какоје управитељ продао једном трстанском трговцу 1173 меров^ ренице по 4 Фор. а. вр. а увео у књиге само 1000 мерова. Како је 1200 ф . извадио за г. администратора па пикад ни квите ни рачуна, како од мајстора и слугу узима по а до 10 Фор, гааба па сваком послу и. т д, Истрага се код осечка суда о оволе поди. Суд Ее ноказати у чему је ствар.

(И турски цар хоће ватрогасно друштво), Позпато је да се у Цариграду страшно често догађају пожари због тога, што су куКе веКином од дрва. Турчин мисли навек на сеобу па неће тврду куКу да зида. И сам султан мисли како би се пожарима стадо на пут, те је аустријска посданпкагрофа Зичију питао. кадје овај у Пешту полазио, били заповедник ватрогасног другатва уПешти, гро® Бела, дошао у ЦаригрЈд да тамо склопи тако друштво. У Пешти умро је педавно краљевски саветнжк у миру Евгеније ђурковиК. То је онај 1)урковић, гато је први међу ј Србма увео у Пешти ноталпо пјепије, које се уз Корнелија СтанковиКево по нашим црквама пева. Ои се родио у Баји, живио је 8а година. У младо добабеше пајчувенији адвокат у Пешти. Доцније је био врховпи надзорник српских наро- ј дних школа у Угарској. Писао је књиге. Он беше племпК маџарски ади и добар Србин беше, те за то је јако упадо при опелу у очи, де с обе стране сандука видеше се немешки грбови с маџарскпм натписом а тако исто име и титула маџарски. Иратиоци беху веКином Немци и Маџари тек два три Србина грађанина. Накратко ту је била изпешена пред очи слика православна Маџара. Покојник беше доста имуКан човек. Само његову сбирку икона цене на 75000 Фор. а вр. Тековину своју, неимајуКи са женом порода, оставио је деци рођеног брата свог. — у Србији ради влада на том, да се у долини реке Млаве и Мораве од цвекле прави шеКер. — (Беже из амантије црне.) У Темишвару је пре неко- I ликонедеља неки католички свештеник Чех, којпје био проФесор на гимназији у Темишвару свукао се и оженио се а за њим другк проФесор, кадуђер пијариста Карњаји у- ј чинио је то псто. (Велика жалост). Из Тренчпна пишу сдовачким повинама што излазе у св. Мартину ово: Допустпте ми да.погато сам убрисао сузе, пзлијем свој бол, који, док сам се у Зњиову бавио, на артији описати нисам био у стању. — Због краткоКе времена у ком је ђимпазија зњиовска затворена нисам могао дознати за судбу, која је ту ђинназију задесила, те тако спремпо сам се на пут у Зњиов с мојим спнчићем да га опет поверим том истом изврстном заводу. Мој сипчиК срдачно се радовао гато Ке под правом очинском брижљпвошКу учитеља речене ђимназије даље успевати у науци. — Ах! али како смо се немило и тужпо обојица изненадиди кад нам је г. управитељ, Мартин Чулеп. овај прави отац школској младежи, жалостивим гласом објавио, да ,је г. мипистар заповедио, да се зњиовска ђимназија затворл. — Немогу описати какав ми је бол душу задесио прп пом сли, да сам дошао на преран погреб нашем изврстнол и од самих ненријатеља хваљеном заводу. —.Синак ми се распдакао а моје очи тако исто нису могде обилатим сузама одо- ' лети .... Што се с нама десило, то се исто десило са свп- ! ма који, дошавгаи у Зњпов у најлепшој нади горко се преварише, пменпто пак они сиротани, којп су примљени билп ј у алумпеум („бдаго" дјејаније,,). — Желио бих,да је г. ми- ј нистар ТреФор видио био те горке сузе очева и њихових синчиКа ј да је био чуо тужно парицање ради угњетавања словачких домовини верних грађана. Пека си ове сузе напише у своје срце, да му савест па њима почива. Ој, драгн народе словачки! Ми смо дакле липгенп наше ђимназије, у коју се очекивало до 200 ученпка: псписнути смо из алумпеуиа у ком је ове годипеБогу мила дарежљивост добротвора словачких 125 сиромапших 1јака хранптии ленгаој будућности одгајити смерала. — Од бола даље писати нисам кадар! .... Један отац из Тренчина.