Glas naroda

348

I БРОЈ 43.

„Г Д А С Н А Р 0 Д А."

је ван брака рођен, но то му није сметадо, да ее за првог свирача свог времена изобразн, гато му је највигае припомогло те је за краља изабран био. Он је уједно п славан песник био. II Еразм Ротеродамски био је незаконо рођен. Њега је мати у Тергу зачела а родила га у Ротеродаму, куда је отишла, да срамоту свог порођаја сакрије. Но колко их има у законитом браку рођених, колко их се је родило у четрнајстом веку, који би се могли с њиме у науци мерити? Фрања Сфорза рођен је тако исто ван брака.

Б Е I Е Уш на лози (РћуНохега уавШпх), тоје засада најонаснији ненријатељ виновом листу и лози свуда. То је малена бубица, да се једва видити може изгледа, као жут пункт, припада у род бубица гато се по лигаћу налазе, као гато је буван на купусу и т. д. Коти се страгано много. Де ова буба своја јаја леже, то нико живи до данас неможе да дозна доста да се живи црвићи налазе на лози но којој иду до корена те губицом својом исисају сав сок из њега и чокот осугае. Црви од бубица ових-непаре се него саме од себе легу јаја. Ово је код животиња једини случај код бубица ио лигаИу. Из тих јаја изађу црвиКи, који су се јога у бубици у јајету замели. Ои тих црвиКа други, па тако редом, а напоследку излегу се црвићи од којих постану бубице. За једно лето легу сз црвићи десет и вигае пута и отуд се намноже толико даих неможе човек савладати. Вубице наре се у јесен. Мужјак и жепка имају тада крила и у летењу се спарују. Мужјак потом угине а женка носи јаја. За црви ове држи се да их такође друге животињице чувају, као гато мравичувају бувачаидруге бубице по лигаћу. Мрави су бувача начинили кућевним својим марвиичетом, то је њихова крава музара. У бувача има на стражњемтелу две мале цеви из којих гаећеран сок тече, који се мравима јако допада. Мрави ове животињице, као своју децу држе, мазе их, гладе их својим брковима дотле, докле сок из њих не изађе. Па их чувају као какво стадо своје. Ако се појави каква опасност за буваче мрави често покидају лигаће на ком су ови и носе их на друго сигуриије место. У Француској су ове бубице толике гатете начиниле, да је Француска народна скупгатина нагала се побуђена, да обећа ономе 120,000 Фор. а. вред. награде, који пронађе лек против ове бубе. Ово није никакво чудо кад се номисли, да гаести део народа Француског од винограда живи, да да се од винограда добива годигање један ми-

Но у пркос томе био је славан ратник и као такав узео за супругу природну кћер ерцегаМиланског, после ког смрти постао је и сам ерцегом Миланским. За њега вели нисац Павле Јовије. да је 16 год. као ерцег тако мудро, праведно и добро владао и да се од свију порока у тој мери чувао, да Је за иајбољег владаоца свог времена држан. Не стоји дакле, да копилади нема добрих и ваљаних иа и бољих, него гато су многа закоиито рођена деца.

Ш Е Е. ■лијард и 700 милиона Франака (франак је 40 новчића) а продајом се ова свота и удвостручи, те би то био четврти део доходка, који читава Фраи- 1 цуска има. Сама нореза на винограде плаћа | Француска 400 милиона Франака. До сада се зна, да се само поплавом та бубица истребити даје. Но тегако је водом поилавити чокоће, које је на низбрдици и косо стоји. У Француској су изумсли магаину парну којом винограде поплављују и поменуту бубицу тамане, алитоније поуздано. И нагаи виноградари ваљало би кад им лоза гине, да је добро прегледе, да виденемали бубица тих на њој, те тако и здраву лозу да нрегледе и ако гато спазе водом је заливају. Ако се боље средство пронађе саопгатићемо га нарочито ако обећана Француска награда гато год изради. На свргаетку да напоменемо и ово: Бечка влада већ је 1872. године издала наредбу да се не купује лоза из Француске јер су тамо већ исте окужене од номенутих бубица, за које се вели, да су из Америке нренегаене. Туисгу наредбу ноогатрила. је године 1873. ио бадава. Виноград за углед у Клостернајбургу код Беча, де је знатна економска гакола, сав је окужен тим гњидицама и засад друга лека незнају, него ће се сав искоиати и нопалити. Одрсфена је једна комесија, која ћеу Клостернајбургу све лозе прегледати и оне којесу здраве продати, те би саветовали свакоме да отуда лоза ненаручује јер доста је једна гњидица да упропасти читав виноград. Први знаци да има на чокоту гњидица иоказују се на врху, де крајње лигаће почиње жутити, а за тим иде све ниже и ниже док и до корена недођс. Ако се гњидице опазе на једном чокоту онда није доста да се тај један чокот ископа иего све на 6 хвати унаоколо има се покопати и попалитн онде де се неможе водомзалити тако да стоји дуже времена у води. Код нае