Glas naroda
419
*
г
БРОЈ 51.
„Г ЈТ А С И А Р 0 Д А."
ГОДИНА IV
од умора попада. Место сада да се мало поодмори, и да се но мало у мрс пре^е, ударе сдмах сутра дан у најјача јела и пића, у бдеље и банчење. Ту је оиет таке промене у храни и животу, даје тело мора осетити. Јуче трична киселица и вода, а каткад 4оме и ништа, а данас печено назиме иза врата на дрвеном ражњу, па сеци одњегаколико ти драго, и црно вино дага у „марами можеш понети." Јуче посао око припреме, а данас, сутра, а бог зна докле, „калаш," бекријашење и све што свагу троши и здравље затире. Гладан. слаб, изнемогао од посла и нејела од јуче излажеш се даиас најжешЕим опасностима, што им не може одолети ни најуреднији живот. Па је ли да се разболиш? Зар непризнајеш, да је иза свечара толико болесника, а баш и смрти? Али што ја кривим свеце исвечаре, кадјетоме пост крив? Крив је и пост а криви смо и ми само. Да није толико поста, не би ни толике славе било. Тек њих двоје у једно. те јаке, напрасне промепе, потресу тело, те га и ослабе. На слабо тело наире најлакше болест, а јелиболести већ ту, онда јој се у нашега народа не зна права пута. С тога и јесте истииа, да свршетком великих постова има исто толико болести као и почетком. Узрок је готово један и исти: брза, напрасна промена у начииу живота и у храни. Али и да није поста, наше славе биле би опасне но здравље наше. То смо видели ве! спо-
четка из тога, како их славимо. Сетите се сада 1'оште јутрења, цркве пуцњаве (и несреЕе, што се при томе догоде) јахања на божић, игара, и беспутица, што се том приликом десе, па Ее те морати увидети, да су ти обичаји у овом облику веома онасни. Опасни су по имање, по морал, а што је најглавније по здравље, дакле по напредак и срећу народну. МислиИете, да сам ја противан посту и противан слави наших светаца и празника, кад тако говорим. Нисам. Ја у једну руку посту (зими) признајем неку заслугу, а и славитој нећу да одричем лепоте, а баш и неке вредности. Па онда нисам рад, да се сударим с оиаким обичајем народним, коме нисам дорастао. Али сам рад да и моје и ваше стоји. Може се и постити, може се и славити свечарство, али све то тако, да јебезштете наше. За што да данас никако не једеш у славу или част кога свеца, а сутра опет у то исто име да се преједеш и опијеш. За што је пасуљ постан а јаје и месо није, кад у насуљу има свега онога што и у месу. Постје нека врста уздржања, нека казна за тело, па што онда у то исто име годиш телу? Пости, али паметно, мрси и слави, али паметно. Не претеруј ни једно ни друго, ва нећега од њих штете имати. Та зар не кажеш и сам: „Нк медни јед." Али, то је само речено. Не будииово тако! М. Ј Батут.
САПУНА, ПА САПУНА, П ОПЕТ САПУНА.
Немој те ми замерити што вам неПу овде описивати „гмунденско језеро" јер ја немам од народа пара — пак да идем да га украдем и да вам га препродам, ја ћу вама са свим нешто друго приповедити — али и то не ће бити харемскога падише проход — то само пишу славни „мужи" од племена аврамова и кир-гогина — да добију турску печурку у виду ордена, али тојенолитика дакле — ја ћу просто да вам нешто причамосапуну, али ни то иисам ја измислио него је томоја маја или маћија приповедала. Дакле моја маја имала је зими кад судуге вечери обичај говорити, шта ту то све по књигама пишу којешта што се нас баш готово ништа не тиче и од чега се ничему пеможемо научити, ево ја ћу да вам приповедим што сам од мога деде Тимотеја слушала; а то ће и вама требати, јер ево иду месојеђе, пак ће бити сватова, а многи и незна ни шта је најглавиије за женидбу, те зато и има »свака чуда и покора.
У старо доба имали су човек н жена једнога сина и хтели га женити, кад су женидбу углавили онда рекне отац сину да узме перо и панира пак да попише све оно што му мајка, буде казала, да види шта треба за женидбу. ' Син послуша оца, а мати рече сину: пиши синко — сапуна. Син запише једанпут сапуна, и запита матер шта ће сада писати? Па сапуна: одговори мати. Син запише и по други пут сапуна и запита матер: Па шта сад мајко? Па опет синко саиуна пиши, да шта Вешдруго. Син запише и по треЕи пут сапуна и запита мајку, на што само сануна па сапуна па опетсапуна? а Мајка му одговори, та то је синко најглавније, људи се за свашта пре старају него за сапун, а овај је за женидбу и за млоге ожењене људе, који хоће деце да ммаду најнужнији, ако хоће да су вредни, чисти и здрави, јер жена мора не