Glas naroda

10

обављају, а могу у пензиони инштитут ступити и учитељи иедржавних препарандија. Уплатаради лензијв а .)Сваки учитељ кад то постане има јед &ред за свагда дати у пензиони фонд 5 процента од оног што би пензи: е добио кад ба четрдесет годииа слудаио: б) Оваки учитељ, који би на боље место дошао, те би тиме добио право да тражи пензију ОД 3 —400 ф . а. вр. има једаред за свагда да плати 50 процената од оног, што на већемместу више добива, с) Чувари мале деце редовни учитељи и помагачи им на елемертарним школама имају сваке године 6 ф . а вр. а учитељи виших народних и грађансш школа 12 ф . плаћати. Онај који издржава школу има сваке године за сваког свог учитеља по 12 ф а вр, плаћати Свака општина, којајвдобила државну субвенију да купи земљиште има 3 процента од те субвенције за 15 годана да вати. г) Држава попуњује фонд и тај додатак по н&јтачнијим статистичним извештајкма и најригорознијем рачуну изноеике од 1875 до 1877, годишње 50.000 ф. од 1878—1880 годвшње 100,000 а после сваке године по 150.000. Пошто у буџету миниетра култуеа век има толика сума за оваке цели одређена, то неће на државу отуда никакав нов терет доћи. Мерило шпензцје. а) Учитељи, који ло овоме у елужбу стану добивају кад одслуже 40 год инв, ако еу елементарни учитељи и чувари деце 300; ако еу учитељи виших народних и грађански школа 400 ф . а вр. годишње. Ако еу десет година служили добијају 40 процената од тога, а после јед&најст година за сваку годину по 2 процента више. Одправнине, које служио 5 10 година добива 50 % од нај више пензије за двегодине, акоје мање од пет година служио 50°/ 0 тога једаред за свагда. в) Удовица добива 40% од пензије мужевљеве, кад је највећа била. г). За сирочад учитељеку овако је одређено: Деца без оца и матере, ако је само једно од њихови родитеља учитељ било, дибивају 50 ф . а вр. до 16 година, а ако је обоје било 75 Фр. Ако је матижива, онда се једно дете не узима у рачун Од осталих добива свако25 ф. Усвим тим случајевим неможе додатак за из-

ображавање сирочади већи бити, него што је материна удовичка пензија. ^Примедба: Аео је жена учитељка била и умре, онда муж иедоби пензију, а ни деца, док је отац жив.) За учитеље, који су већ у служби, одређује се ово: а) Они, који још немају 55 година ти морају давати у фонд , и пензијаће им бити кад 40 година изелуже 250 в. а вр. Који су служили 10 година ти добивају 40 °/„ од тога, а удовица 84 ф . Сирочади пак као горе. Онима који су прешли 55 година остаје на вољу да стану у друштво, Они добиваЈуђутуре 100 ф . а врх. пензије ако су десет година служили, Удовица добива у томе случају једаред за свагда 100 ф . Сирочад као горе. (Примедба. Овим посдедњин врстама рачунаЕе се сдужба од г. 1870. Они ће дакде тек од годиие 1880. моЕи добивати пензију, ади удовице и сирочад оних учитеља који гвдине 1870 умру, добиваЕе прописану пензију.) Закон би имао да одреди, да је дужан сваки учитељ и општина у Фонд прилагати, Држава би стајала добра за пензиЈе, У друштво не би морале уће оне ошптине, које су кадре саме таку пензију давати, као што закон одређује. Дакле ко не умре до 1880 године тај може још доживити и то чудо, да добије учитељску пензију. Заиста право је чудо, да се највише о школи говори, а за њу најм&ње стара. За војску, за чиновнике и државне и друштвене постарало се, да не просјаче кад изнемогну само за учитеље није се могло. Та шга је теже солдат него учитељ бити. Ето су у Русији увидели да Је све једно а одважио св да будеш учитељ а откшао на војску, јер одредише, да је онај ислужио своју солдачину, којије 6 година учитељ био. Из предлога овога не види се да овај з&кон важи и за учитеље вероисповедних школа. Но све и да важи, ми Срби имамо и права и дужности, да се сами за себе постарамо и тек ако то неузможемо, да се уз друге придружимо. За то смо овај нацрт саопштили у листу овоме, да се дружине учитеља о њему поршзговоре и пошљу спремљен предлог за учитељке пензије на сабор, коме се неда времена, да по потреби претреса своје етвари, и који ће се сада на пролеће састати, ако то пролеће не буде србијанско.

ЦРТИДЕ ИЗ II € Т 0 РIIЈ Е. од Светозара Савкоиића. РАЧУНАЊЕ ВРЕМЕНА. ДЕОБА ИСТОРИЈЕ. Вемља наша окреће се око сунца. Време, пет сахата, четрдесет и осам минута и четрдеба које се она око сунца окрене, зове се гс- сет и осам секунада. Свака наша година Дина, Ова износи триста шездесет и пет дана, требала би дакле да је у право оволика. *