Glas naroda

60

шајући својв верозаконеке ус^авове и обреде, којих су при богослужењу држали се. Но ове установе и обреди ни су ни кад тошку важност добили, као у источних, азијатских и африканских народа. У ових је вера тако агаха отела, да поред ње друге гране душевне радње људске нису могле корена ухватити. Верозакон је сву снагу из земљишта Азије и Африке извлачио, те за науку и уметност није остало довољно сока, довољно хране. Оваки народ имао је своје свете књиге. У овима било је написано свчз оно, штојеон веровао. Те су књиге биле путево|и, који су га руководили, да се у срећи не понесе а у неерећи не поништи. Таки светн законик, така света књига је за Хришћанина — свето писмо, библија. Што је за Хришћанина свето писмо, то је за Перзијанца зендавеста, за Израиљћана кљиге мојсијеве, за Мухамеданца коран. Јелини нису имали ни зендавесте, ни корана, ни библије. Они су имали — песме омирове. Ове су им замењивале свето писмо. Ове су за њих биле књиге етароставне, коЈе су у срећи и несрећи превртали, тражећи у њима савета. Из ових су учили се животу и обичајима народним. Из њих су научили се пошту одавати јунаштву, угледати се на узор-делије, а презирати, мржњом диеати противу издајица и душмава земљв и народа. Овим песмама задахнуо се цео народ јелинеки, те је на бојном и политичком, на научном и уметном пољу починио дела, којима се сваки дивити мора. Може се рећи, да није било омирових пееама, не би било јелинске, да није било јелинске, не би било јевропеке нитисветске образованости. Она јуначка песма омирова, у којој пева о рату Јелина противу Троје или Илијона, зове се Илијада. А она, у којој прича о повратку јелинских јунака, нарочито Одисеја, зове се Одисеја. У Илијади приповеда се, како је Парис, свн тројанског краља Пријама, дошао у госте шпартанскоме краљу Менелају, па му одвео жену Јелену, најлепшу женску на свету. Менелај науми да се освети, па позове у помоћ брата свога, микенскога краља Агамемнона и још многе друге по избор јунаке.Међу овима беху понајбољи Ахил, господар Мирмидонаца у Тесалији и Оди^еј, господар Итаке, најлукавији од свију јелинских јунака. Искупише се у Аулису, пристаништу у Вијо тији, Војске је било сто хиљада а лађа преко хиљаду. Требали су само поспешна ветра, да се навезу на пучину морску. Артемида, богиња лова, срдила се на Агамемкона, војводу -

војсци, што јој је убио ерну, па ве хтедв дати дотле поспешна ветра, докле јој Агамемнон на жртву не принесе Ифиђенију, ћерку евоју. Овај се већ склони, али се богиња смилује, па подметне кошуту у место ИФиђеније, а ову однесе у облаку на острво Таврију, да јој тамо служи као свећеница. Јелини добију поспешна ветра, па се крену, те дођу на обалу Мале Азије, извуку лађе на суво и отпочну рат противу Троје. Овај је трајао десет година дана. Овде сенијетукла толико војека с војском. Овде су по највише мегдан делиле по избор делије јелинске и тројанске. Најславнији мегдан био је међу Ахилом, најбољим јелинским и Ектором, сином Пријамовим, најбољим тројанским јунаком. Ахил се неко време није хтео борити, јер се срдио на Агамемнона, што му је узео робињу Бризејиду, али кад му Ектор убије најприснијег пријатаља Патрокла, плане он као огањ живи, навали на Тројанце, сукоби се с Ектором, убије га, привеже га за коња вукући га тако три пут око Троје. Но и Ахил беше лоше среће. Тројанци га домаме обећавајући му за жену Пријамову ћерку Поликсену, и Парие га погоди у пету, једино место, где се могао ранити. Јелини не могоше јунаштвом заузети Троје, јер Тројанци беху исти таки јунаци, а добише помоћи од Дарданаца, и од других суседних народа. Они дакле науме заузетијв лукавством. Ту се Одисеј показа као најдосетљивији од свију. Он предложи да се начини један велики дрвен коњ, па да у њега уђу понајбољи јелински јунаци, и да га за успомену Тројанцима на дар оставе. Оавет се усвоји и Јелини се бајаги крену кући. Тројанци одвуку коња у варош и ноћу изађу сакривени јунаци, даду знак својима, који нису далеко били, отворе им капије и ови појуре у Троју, тв Тројанце које посеку које у ропсто одведу, а Троју разоре. Ни јелински јунаци не прођу многосретније. Мало који да није при повратку љуто пострадао. Највише се напатио Одисеј. Ово лутање описано је у Одисеји. Полазећи од Троје доспе Одисеј прво на трачку обалу, у Јевропи. Одавде залута у Африку, за тим у Есперију, која се данас зове Сицилија. Овдв у ватреноме брду Етни живљаху Киклопи, дивови. Одисеј доспе са својим друговима у пећину ПолиФема, који је имао само једно око на челу, Овај прождере шест другова одисејевих, и он се сам једва спасе, по што је ПолиФему оно једно око избио. Но сада га гоњаше Позидон, бог мора и отац полиФвмов. Бадава Одисеј доби на еоловом острву мешину, у коју свз ветрове сабије. Већ беше