Glas naroda
102
су најбоље врсте јабука и хрушака трешања ораха и друго, и ко1е еу најбоље врсте за насад друмова, порта и гробља, ледина и ливада. За тии је говорено о изворен>у воћака поноБу изданака, прутова полохница и дивљака, а препоручено иввоЈеве од семена и то јабука и крушакаиз сеиена од дивљака, тако и трешња, а остало од коштица питомих, ту је речено: које јеетеееме н коштица најбоља, како се бира, кад ее еади и како, и шта се тани,да се сачува од животиње да не изје, а штада пре исклија, па какав треба даје ваљан расадник полохајем земљом оградом и подељењем овог. По томе је говорено о гајењу младица; о копању земље, плевљењу, закљањању од мразева и од жестине сунца, подкресивању и о прееаду за каламљење, кад ее и како се ово ради и нашто се пазити има. За тим је говорено о користи каламљења, и шта све око овога треба, и препоручено је очење на спаваБе око и енглеско оплемењивање, и на шта се све пазити има; казивано је о избору племенитих гранчица и пупака, и на шта се шта калами ко Бе обвчних ил високих воБака или иардаклија и патуца. Најпослеје говорено о воБкаиа, које нетребају каламљења, јер и без тога иза^у племените, и како се повнају пре рода, које Бе бити и без оплемењивања племените, а којене и наведене су врсте и од јабука и крушака, које не требају оплемењивања и за колико родова и под којимоколностима еве племените иза^у самониклице. За тим је говорено о куповању и наручивању младица: да је и у овом избор према својој земљи н положају најважнија ствар, и да пресадница не доЈе с бољег на горе у погледу земље и места, да је боље повише платити, па најздравије и најлепше купити, а лоше ни на поклон ни пошто не у8ети; и кавано је, по чему се обоје повна; ту је
речено: како се има преко писма наручивати, шта све казати о својој земљи и месту, па обратити се на поштену куБу или завод, јер нигде више варања нема него у продавницана младица. И овдеје највеБма препоручен Топчидер. Најпосле је говорено о пресаривању: кад је најбоље време ва шта, која се меета н земље заса5УЈУ У јвсен, која у пролеБе; да је густа насада врло шкодљива, и колико треба растојања према природи воБака и зенаља и неста, и како се правн план, како ваља да етоје јане једна преиа другој? о најбољен времену за копање јама, о дубљини и ширини јама према зеиљи и воБкама, о начину копања и поетупку са изва^еном зенљон, Ту је казано и како се иекопавају младице за пресад и како се замотавају ако се даље шаљу, како се сачувају да се на даљном путу не осуше, не увену не снрвну, и како се с њима поступа, кад е даљна пута дођу. Даље: како се испред пресаде поткресује корен и гране, и на шта се пави и ради, да се иввееније приме, како се има у јами окренути, кодико у Јаму дубоко ставити, како корен раширити, каквом 8емљои прво обаеути, заронити, натрести, како затрпати и корнто начинити. Ту је казано о користи и штети од коља, какво треба да је, а какво несме бити, како се спреми, да би што дуже трајало, како се у јами утвр$ује, с које стране да пресадница до!је, какосеи чим повевује. Најиосле је казивано о неговању младица за првих неколико година, док не стану са свим са старима у ред: о неговању корена, дебла и грана коре и пупака, о чувању да нетерају прерано много цвета да неоелабе, ни изданака, а нити дугачких танких грана и слаба дебла. Предавање је трајало два и посата,а продтжење одложено за недељу 16 марта.
(Продужпће се.)
Б Е Л Е Ш К Е.
(О чувању јаја). Једна од главни брига наше донаБице у тоие је: како Бе да сачува јаја за 8НМУ? На овопитање ина више одговора но што сеноже вамислити. Једни веле, треба сачувати „ме$удневичка« јаја, Јер се она без икакве друге муке сачувају у доброн етању преко целе зине. Други с правом мисле, даје то измишљотина што неиа никаквог тенеља у истини, па веле да се јаја у води од гашеног креча најбоље чувају преко зиие.Има их којииа је испало за руком да за дуже време сачувају јаја у меињана, слами, пепелу, нарочито ако су их сместили у хладовинастом месту, н. пр. у подруму. У Француској као што вели Ертол праве особите мелеме, којииа преиазују евако јаје за се, па тако по две годиие чувају у до-
брон стању. Тај иелем праве овако: увиу 180 драна воска и 260 драиа зејтина, па растопивши једно с другии изнешају и свакојаје с тиммелемом преиажу И најпоеле неки су још спуштали у кључалу воду она јаја што су хтели да чувају преко виие, па су их поеле 5 секунда вадили из те воде. На тај начин се етврднуо један део беланцета па спречио да ваздуж до|>е у додир са жуннацетои,:и тине су сачували јаја од кварежи. Што ее иене тиче ја сам опробао онај начин са кречнои водом и нашао сам да је доста сигуран, саио ваља ииати на уму, да воду, којом Еемо креч гасити,пре тога добро прекувано; — треба неколико кључа да Н8баци, те да се И8 ње сав ваздух и угљена киселина удале. Осим тога треба павити да се ни једно пукло или сломијено јаје не иетне у суд,