Glas naroda

БРОЈ 18.

У НОБОМЕ ОАДУ, 2. МАЈА 1875.

ГОДИНА V.

Излази сваке седмице ида д МДДМ т ша т нв| шдп ј® Цена је листу: на читавом табаку. м ц ж№ Ш Ш 8 | д н н В В В ШШ јв па годину 4 фо] Иретплата, огласин до- ■ 11 ЈПВ » чјг*. ЖЖ виРе^ Ш тШ ВШ на по године ... 2 „ писн шаљу се уредниш- II ММ ШШ Ш В ЈгИ Ш Ш Ш ШШ Јгјј на Т Р И месеца .1 м 1В у »Гл. Народа у Н. Сад. ШШ 9|Ви1|Л!1|чвж АиШјЈп А |№|НаП за Србију годипљв 5 , ЛИСТ ЗА НАРОДЕЕ СТБАРИ, ПРИВРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАБУ.

за огдасе пј1ава се 5 нов. од сваке врсте и 30 новч. за жиг сваки пут, цене су знатно ниже за оне огласе, еоји што чептне или у што венем обиму излазе у овом листу.

ПОСЛАНИЦЕ Г. ВЛАДИЕЕ ЖИВКОВИћА.

У месецу марту наггасао је и разаслао преосвештени господин владика горњокарловачки Ж ивеови Б две носланице на општине и свештенство у својој дијецези. у првој хвалећи то, што народ сам у својим општинама управља црквоми школом. опомиње благим реима општине да поред права, које добише и на дужност своју незаборављају, те лепим да издају свештенику његову заслугу, јер, што је сваке хвале вредно, преосвештени г. владика исповеда, да он „сматра за највећу срамоту, коју бацамо сами себи на свој образ и на леп глас своје сазреле сбести о самоуправи" кад би са политичном влашћу морали истеривати заслугу свештеникову и вели да би га тешко заболело кад би у крајној нужди морао поиустити да се и тим путем куни плаћа свештеничка. коју овн на много места на више месеци, а негде богме и за више година добивали нису. У другој говори о томе какво је свештенство у његовој дијецези. Признаје истина, да има ваљаних свештеника, који су огледало у томе чину, али то брзо и у кратко прелази и ниже једно за другим така неваљалства свештеничка, да кад их проучиш срамота ти је, гато си син онога народа у коме може така измета бити. Намера г. владике може најплеменитија бити, али начин којим је потегао зло да лечи, од зла горе чини. Прљаво рубље не пере се ван куће. Нека и има таких свештепика, али онога, који је таки, преда се, па по њему! Ни у рату, де преки војнички суд суди, неосуђује се ни у најгорем случају ђутуре, него седесеткује. Двоицу, троицу свуци па ће се и остали усаветовати! Али колико је посланица у нашем народу шкодљина, толико нам је сто пута убитачнија што и туђину у руке дође. Но колико нам је жао, што је преосвештени господин, маинехотице, дао непријатељима нашимнож

у руке, толико нам је неправо што они, код којих грђа зла има неће да виде у своме оку балван. Што пруске, лутеранске, новине радују се што једанвладиказло свога свегатенства на видело износи то нам није чудо, они би га у небо дигли, кад би још католички владика био; али што аустријске, католичке, новине из тога за себе капитала граде, то је већ ирешло у безобразлук. За то ево ћемо и њихову дику да изнесемо на видело, па нек виде, покријусе, и ћуте. Мисионари то су они, који имају да из друге вере у католичку веру приводе, то је обично најбоље свештенство католичко, и ево како Бугари, стадо њихово, своје пастире описују. Еатоличка опгптина у Белини у Бугарској више се пута тужила на покоре својих свештеника но бадава. Сада јепотужила се аустријском заступнику у Цариграду Зичију, јер свештенство њихово шаље им се изАустрије. У тужби се наводи међу осталим ово: „Ми не можемо више да подносимо њихову притворну светињу и њихова насиља. Мп идемо у цркву, али тамо чујемо само псовку, место речи божије. Колико пореза држави плаћамо двоструко морамо нашим разузданим духовним очевима да дајемо. Они недаду иашој деци, да се уче. Грабљиви су тако, да неће да саранемртваца, масераспао,док до последње паре не платимо таксу. која је као и они претерана. Ј нагаим селима има 40 до 50 младих људи, који не могу да се ожене с тога, нгго нема девојака католичке вере а попови им недају, да узму девојку друге вере. Међутим 36 најлепгаих и најздравијих девојака живе око попова као калуђерице." То је покор у Бугарској, а какви их јога има на другоме месту, али католичке владике о томене самосамидане говоре, него анатемигау оног, који се то усу|јује ре5и. II то је зло, али куд ће горе ако неће међу Србе!

ПРЕД САСТАНАК ЕПАРХ. СКУПШТИНЕ КАРЛОВАЧКЕ АРХИДШЕЦЕЗЕ. На светлу среду 16. априла о. г. решио је ад- Од 1872 године до сад није држана ни једна Министративнн одбор архидијецезе карловачке, да се скупгатина-епархијска. Узрок томе свакоме је познат. Маја о. г. састане екархијска скупгатина. Онај, који је требао да је сазове био, је гато је и