Glas naroda

128

Иопа га озбиљно задржава, али сад арендатор неНе никако да остане. — Ја видим попо, ми неможемо више заједно, но видићемо вредили што и арендатор Лаза. И тутор и ешкут се креЕу. Попа им не вели ништа, и они изађоше за арендатором. — Могли сте остати, рече им арендатор - ја видим да сте ви туђи репови. Имам ја и поштенијих својих људи. — Та ми морамо мало приФорме ради, попа је за бога и кнез, ми с тобом држимо. Еад су дошли у собу, реБе арендатор нека се крену десет попова, кад ја кренем једну десетакињу. — Тако је. прихвати тутор и ешкут. Куд ти, туд и ми. — Но, но, видиЕу и пијанка, на коју дође и чизмар Васа и каплар Штева продужи се даље. — Само да дође једаред та^ дан избора! Веху последње речи гостију арендаторових кад су пред зору, посрћуји од арендатора кући полазили.

Је си ли био куме на заповести за пита арендатор Лаза стојећи на бирцуски врати, која је тај час отворио, јер за време службе мораху затворена бити, неког свог кума, који је из цркве ишао? — Јесам. — Па шта је ново. — Ново је то, да ћемо кроз месец дана бирати натароша. Енез је читао распис солгабировљев, који то наређује. По § 88. општинског закона, кад се упразни место општинског бележника мора солгабиров расписати стечај по читавој жупанији којој општина припада' а ако држи да је нужно по читавој држави. Општини, која бира и плаћа натароша, везанесу у томе руке. Солгабиров може по томе да нађе смицалицу, да утутне, кога он хоће. Отеже с расписом толико, докле оном кога он неће, ма га општина како радо хтела недодија чекати те не оде на друго место, или намести привремено, кано оно конзисторија администратора на парохију, те кад се једаред увуче не можеш га отерати. Истина да § 85. општинског закона каже: да поглаварство општинско има право кнеза натароша, касира и доктора за време наместити, или што но латински веле супштитуирати, али тај исти §. каже да кад то бива у седници општинској увек пред седава солгабиров, а то ће толико рећи, да он и намешта; јер он вели, тај није зато, тај није, паонда остане онај за кога он каже, да јесте. Но овај мах солгабиров није никога привремено намештао. јер је кнез био писмен и знаојебоље нотарешевати него и један у месту, а ни један, који је положио бележнички испит, те може сталан бити, нехтеде до избора тога се места примити.

— Нема ништа даље запита арендатор? — Та има него оладиће ми се резанци, ено новина већ извирује, него ако хоћеш даље да знаш ево ти писмено на ћошку нрилепљено па читај, кнез је то на заповести читао и рекао да ће се на сви ћошкови прилепити, на кући ти, а ти мене питаш. Еум оде, а арендатор изађе сав подеран и маслен, да га запалишни петролеј неби лепше горео. Еошуља на њему беше као на дротару, на огрлици не имађаше дугмета; раздрљила те се видеше широке коснате прси на којима су се могли врапци лећи, а он их не би узнемиривао. Рукави му беху више лаката засукани на колена расцепане чакшире висише му о кукови, а папуче које он за спомен од свога покојног деде доби, беху већ три пут изменуте, као онај нож што му насљедник најпре измену корице, па онда телуће иопетје држао да чува аманет покојног оца. Беше то човек повелик и здраво крупан, шаке му беху као какве лопатине а прсти на-. век отечени и крастави са непрања. Еад се умије и обуче, што не бива ни сваког божија, био вам је то красан човек. Еад га таког видиш онда си морао рећи, да је то господар, који своју лађу има. До душе није имао лару своју али је имао леп иметак, дућан, крчму и до стотину ланаца земље, али која вајда. Еућа беше споља леиа и углађена, што. су мајстори учинили, али унутри не вашар, него свињац. Еревети на којима он и синови му леже ни кад се не намештају, док сламњаче не подеру, јер: чаршаве и не меће на кревет, то се мора нрати. Соба се нечисти у кујни гар до колена. Држао је и лепо пиће, али из његових чаша није могао поштен човек пити. Еако се носио, тако се иранио, сланина и комад леба, то му је доручак и ручак и вечера. Никад не седи кад једе, него узме комад у руке, па иде по авлији и цуња и намешта или грди слуге и ратаре. Кад се зажели кувања сам кува и меси тесто. Судове никад не пере, но их остави на сред кујне. Једном је позвао једногпријатеља свогана кајгану. Еадшта кува, кува тако рећи на центу, за себе и за слуге. Малих судова и нема. Пријатеља одзове у собу а он уђе у кујну, да пече кајгану. Пријатељ хтеде видети, како арендатор спрема јело и изађе тијо за њим. Арендатор наложи ватру, и онда почне тражити у кујни кастролу, но кастрола не беше у кујни него у ходнИку. Еад за њим има пријатељ шта и видити, кастрола толика, да може аков воде у њу стати, а у њој савио се па спава гаџа, црн као и она, те се на први мах и не опази, но кад га арендатор гурну, он скочи и одедаље. Гаџа је судопера арендаторова. Он је олизао кастролу и сподобио се по том у њу. Арендатор успе у кастролу масти, натуче двајест, тријест јаја. али док се кајгана пекла пријатељ је утекао и никад више ни у кућу а не на ручак није приши долазио. (Наставиће се.)

вдасзжк „задруга за српску народну штампагију." — уредник Ианта Иоповић. Српека народна задружна штампарија у Новом Саду 1873.