Glas naroda

274

БОСИА II ХЕРЦЕГОВИНА.

Ми смо у нрошлим бројевима доносили оиис саме Херцеговине. Како се сада Восна с Херцеговином у обрани здружује, то ћемо и ми ваједно о обојима да саопштимо из омладинског календара ове белешке. Босна и Херцеговина, делови старе државе Србске, леже између 42°—40' и 45°—15' северне ширине, а између 33°—22' и 38°—45' источне дужине, Граниче се: на северу Славонијом; — на истокуСрбијом; — на југу Арбанаском, Црном Гором и Далмацијом; на западу Хрватском. Просторија Босне и Херцеговине рачуна се преко 1100 кв. м. Отуд долазе на Босну око 890, а наХерцеговину око 220. — Земља је бреговита. Нланине Босне и Херцеговине јесу гране Динарских Алпа; оне се простиру поглавито северо-западним ијугу-источним правцем. Најзнатнији су висови: Ком, који се уздиже до 9000 стопа над морским водоравњем, и Дурмитор, којије скоро 8000 стоиа висок. — Главно реке јесу: Сава, Унна, Врбас, Босна, Дрина, Неретва. Ибар. Клима је у Восни у планинама сурова а у додолинама блага;уобште здрава. Упределима крај Саве започиље нролеће раније, него у средини Восне, где је лето ладовније а зима строжа; ио високим иланинама зима траје и до 8 месеци. Јесен је у Босни најлепше и најпријатније доба годишње. — У Херцеговини зима је блажа. У долинама изме^у Мостара. Стоца, БилеКа, Пролога и Неретве зима је скоро онако блага као и у Далмацији. У лето припека дуго траје. — Ветрови који највише дувају, јесу: југо-западни северни и северо-источни, који особито у Херцеговини врло јако дува, и доноси ладноћу и кишу. Земља је богата у изворима природних блага. Она доноси разне струке растиња и животиње; а нланине скривају у себи мајдане разних метала и другихминерала. Због својих нланина, са иашњацима, земља више ваља за сточарство, него за ратарство. Али има и лепих и плодовитих долина. у којима се налазе шуме воћака, па у којима рађају и кестени и винова лоза. Становника броје Босна и Херцеговина до 1 милијон и 400,000. Отуд се рачуна на Босну 1 милијон, а на Херцеговину 300,000. Босна беше у време Римљана саставни део Пано_ није. У V. и VI. столећу- служаше она као разбојиште Гота, Славена и Авара, докле најносле није постала огњиштем Срба. Константин НорФирогенит спомиње Босну нонајпрву међу Србским земљама, као иредео ивмеђу Дрине, Саве, Унне и Јадранског Мора. У старој Србској држави Босиа је нредстављала област за себе; али је била под врховном влашћу великих жупана Србских. Као Србска област остала је она до 1127. а те године нрипадне Угарској, Вела Урош уступио ју је сину своје кћери Јеленеикраља Угарског Беле II. у 1159. Восна пређе опет уСрбске руке; Немања ју је узео под своју власт, и уредио је као бановину. Међу баиима који су управљали Бо

сном спомине се Кулин, око 1180 до 1204, У 1235» припадне Босна као војводина Угарском принцу Коломану, услед неке нове деобе земаља. У 1286 краљ Милутин узме је под своју власт; али 1318. дођеона онет под Угарску. У 1349. Душан подчини себи нај. већи део Восне. У 1370. Босна постане независнапод баном Твртком. који се 1376. крунише у Милешеви за краља. У Косовској битки (15 јуна 1389) Твртко није участвовао. У 1439. Турци присиле краља од Босне да им данак плаћа. Од 1440. јужна Босна, која се некад звала Рама (од реке Раме), и Захулмија, која се простирала од Неретве до Дубровника, и отуд дубље у планине, одељене су као незавасна војводина, подименом: војводина Ов. Саве. Од тога доба назива се та област Херцеговина; од „Херцог" војвода, дакле: војводина, У 1463. Босна сасвим ноднадне нод Турке; а 1483, и Херцеговина. Матија Корвин био је изагнао Турке из Босне, и ову н&ново претворио у Угарску бановиву, а 1473. "у краљевину. Али 1528 (под Фердинандом I) Босна опет подпадне под Турски јарам. У XVII. и XVIII. столећу усиљавало се да се она од Турака отргне, али усиљавања та осташе залудна. — Тако су Босна и Херцеговина још и данас под Турским госнодарством. Под Турским господарством Босна и Херцеговина сачињаваху до 1832. један ејалет (државно наместништво): а кад је Али паша Рисван Беговић стекао заслуге, око угушења тадашњег устанка, дата му је Херцеговина у награду као ејалет за себе. У 1865, Босна и Херцеговина опет су спојене у један ејалет. Ејалет тај подељен је на 7. мутасариФлука (областинекада санџака,) или на 45 кајмаклука (округа, некада казаса, или мудирата). На челу ејалета стоји вали-паша (главни управитељ); на челу сваког мутасариФлука по један мутасариФ (управитељ илинаместник); а на челу сваког кајмаклука по један кајмакам (заступник). Кајмаклуци деле се на уемате (обштине) на челу којих стоје мудири (некадамулазими, или мухтари). На тај начин ејалет Босне и Херцеговине данас је политично нодељен овако: I. Босна = 760 кв. м. 975,000 становника. 1) МутасариФ.тук Сарајево, броји ових 6 кајмаклука: Висока, Хвојница, Клада, Рогатица (Челебипазар), Вишеград, Чајница. 2) МутасариФлук Зворник, са главним станом у доњој Тузли, са ових 7 кајмаклука: Брчка, Зворник Сребрница, Маглај, Бјељина, Бирча (Влашеница), Градачац (са Грачаницом), 3) МутасарФилук Травник, има 4 кајмаклука, поименце: Јајац, Прозорје (са Склопљем), Ливно, Гламоч. 4) МутасариФлук Бањалука, са 3 кајмаклука, по имену: Градишка. Тешањ, Дрвента, 5) МутасариФлук Бихач броји ових 6 кајмаклука: Приједор, Костајница, Стари Мајдан, Острочац, Крупа, Кључ (са Новим Селом).