Glas naroda

278

кад рана нриспе па од новог жита лебац умесе, те први задогај преко главе у уста меБу и кире онога» који што нрви пут у уста узме. До душе ово схватање новог лета сасвим је природно, ново је лето, кад се све понови, кад све озелени, засиЈа и замириши, па још и плода и сласти доноси, као што је пролеће, кад трешње приспевају, а не у сред зиме када вобке изгледају као нодеран вандрокаш. Но ма да по сели не беше обичај честитати ново лето, и ма да не беше ни нових трешања ни новога лета ипак на ново лето око 8 часова закуца неко на врати нотарешева. То беше кнез а са љиме касир, ешкути и учитељ. Попа је ранга већег ил равног са натарошем. те нејде у кућу овоме нити овај њему него после цркве честитају један другом пред црквени врати или на чаши пива. Могао би и кнез исчекивати да се најпре њему иде, али онда би требало иТш и ешкутима, који су му по сталежу равни, обично прости људи као и он па не могу да оделе звање од личности. Натарош је приправио мало ракије и грож|)а и бадема за сваки случап То му је стајадо у пенџеру и он када му гости дођоше извади понуду унутра. Енез је честитао новоме натарошу нову годину. желеЕи, да година нова буде тако добра као што је нови натарош, па ће вели и селу и натарошу добро бити. Честитка бешепроста али мајсторска. Значила је: сад гледај натароше шта ћеш. да не омане година. Но још је нешто господаркнез у честитку уплео. Он рече: Желио сам вам здравља. мира и задовољства у ово.ј години, али ево већ морам рећи, да нисам задовољан с вама све мије право, само једно није, зашто да тако као курјак живите, и ту наздрави: е браћо да Вог да нас до године у ово доба госпоја натарошевица ракијом нудила! Натарош не рече ни биће, ни ако бог да, он се насмеја, али тобеше чудан смеј. Ј тај мах опетнеко закуца на врата. То беше пдајаш ђука'? Он до|)е на сред собе, стаде солдачки и салутира пред натарошем, ма да гологлав беше а то је против прописа солдачког кад се салутира: Честитам вам, госнодине нову годину! То беше сва орација ђукина, кратка солдачка али потпуна, као оно: хох ан, Фајер! де се некаже шта да се хох ан ради, ни из чега да се пуца, али се то већ само по себи разуме. Вука као да није држао да је нотарош нрви господин у селу он мора да још много старије госпо- ; де у селу има, па их је по дужности све обишао;јер још није од домина ни добио чашицу с ракијом а, већ је дубио. Нотарош насу ђуки до нола винску чашу с ракијом, а ђука се насмеја: та господине нисам вам ја полак среће желио, и нотарош се брже боље поправи н досу и другу половину. ђука стресе чашу, ал се он не стресе.

За тим нође, да ће на иоље но понипа се по џепу и врати се натраг: да господине ево сам вам донео и писмо једно и даде писмо натарошу. Натарош погледа атрес. Видело се да му је позната рука и то мила рука. Кнез је оназио да је рука женска и нашали се: ето прилика се и сама јавља. То је добро код вас господе, девојка, што заживот главенеби рекла, она напише: волим те, па нити се ту црвени нити се бледи, али и код нас непишу ни мушкарци ни па« метније што а камо ли да волу девоЈке, а девојке, но иостараћемо се да од нове године буде и нова женска школа, ако баш не ради саме те речи водем. Натарош остави нисмо у џеп и понуди госте о ракијом. Овима већ доста беше, опростише се и одоше, Натарош нехтеде пред другима писма читати, ади ма да ни нред нама није читао опет ми знамокога је нисао и шта је у њему стајало. Писмо је из вароши Н. писадо га је оно депо женскиње и ево шта: „Писмо смо твоје од божијћа добида. Нама је о божијћу био велики петак. Вез тебе иснег ми је црн, што је испред наше кућице нападао. Но честитам ти ново дето. желим ти, — желим ги и оно добро што још нико ником зажелио није, та ти знаш да већ незнам како те волем, и како да знам, шта да ти желим, и стара мајка и они мали честитају ти и желе само то једно, да нам гато пре доћеш." НАТАРОШ ПСТЕРУЈЕ ДОПОВЕ ЖАНДАРЕ. 'Гри дана иосде новога дета нестане кнежевих во« дова. Кнез беше човек, вредан, бесан. Нјему чудо беше, да се од живи људи даде што украсти и баш је дан нре једнога, коме су из оџака сланину од« неди, грдио: мрцино, дењштино, спаваш као заклан, да ти нечујеш, да ти под носом дупа. Кнез је имао добре вашке. на шталски врати снаваоје слуга, кнез се преко ноћ по десет пута буди од два сахата из« јутра је већ на ногама, нијуцка номадо ракије и обидази сдуге и марву, ади кад је у два сахата у шталу дошао слуга лежи преко врата, псето му чело ногу, ади два најбоља вода нема. Није кнезу тодико ни за штету, имуКан јето човек, али срамота, како ће да изађе у село, да ј'ош од њега украду. ј Сељани се смејаше.-а нека га, не верује другом, сад ће видити, да није узео лопове за жандаре, да никад водова не доби, овако ће платити попашу и чуварииу па ево му их натраг. Чуварина ће бити истина иапрена, али баш му треба мало нод нос, да и кнез кија. Наш се прост народ страшно радо свети кад се што незгодно јачем од њега догоди, па ма му овај најбољи пријатељ био. Не мрзи га, али у души му је другог вући доле,