Glas naroda

310

и тоје паметно јер то је што Латини кажу: тетеМо топ. сети се да Ееш умрети. на буди весео све да пуда, или управо што ја држим, тим су хтели Мисирци реВи, да нетреба прекардашити ни у жалости ни у весељу, јер ту је онда смрт. Распетије је дакле опомена за нас, ма да ће бирташу на штету бити, али можда 1е превагнути оно: једанпут се живи. па нећеш моЕи навуЕи, додаде нотарош, обрнувши се арендаторовом сину, те ко Ее боље него ти, хасне Ее бити толико да Ееш с њоме моЕи сватове оправити, а лепих и ботатих Ее госпођица бити, које Ее кад виде како је твој бал фини и како то није истина што свет говори о теби и саме ти пружити руку. — Право, ваљда Ее се онда и теби која допасти, те Еемо заједно правити сватове. о једном трошку (разуме се даје мислио о натарошевом) и онако ти немаш никога ко би ти домаћин био па Ее мој отац за обоицу свекар бити. — До душе честит домаЕин, ваљан свекар! помислио је опетнатарош а одговорио је: но, но, како било с мојом женидбом, него ја Еу ти бити кум. Нотарош је по договору с кнезом позвао и солгабирова на бал казао му јекакав Ее хец бити,и овај је рекао, да Ее ради тога доЕи, ма да је друго нешто било, и дошао је са госпојом и рањеницом својом. КоЈе на ларму, које на чудо, дошло је више одличних гостију. Ту је богати грк из оближњега села са својом лепомЕерком, коју би син арендаторов узео али несме да се усуди, да је запроси. Ту је гошЕа попина, која има деду, који дађе тера, ту гошЕа учитељева, која, ако и нема богатог деду, богата јепамеЕу сама, ту кабаничарова на гласу Еерка са матером из -вашаришта Т. па камо још погшна ћерка, све су то прилике да арендаторовом сину бучи глава, кад пред њих стане. II натарош је добио госте. Нека стара госна са ванредно лепим женскињем, које је могло премашити двадесет година али је тим импозантније, штојеозбиљније и тишије, дошли су из вароши — на бал, Стару госпу чуло се, да нови нотарош зове мајком, а оном лепом женскињу говорио је: ти, али другог имена никад. Кад је престављао своје госте рекао им је: Ово је моја мајка а ово је мајкинаћерка из вароши — и кад он даље није хтео казати, нису други имали пута ни даље га питати. Али баш то што се бал нобд звао, и што су тако одлични гости са стране дошли, није осим попе натароша и учитеља нико на бал дошао, и како је било на балу дванајст тамбураша, један гајдаш и један у Фрулу, то је више било свираца него играча. Натарош је свима гостима разјасцио од кудјето и позвао их је, да се неженирају него да се проведу као да су у својој кући, као да је то кућевни пикник а не нобл бал у селу. — Гости еу разумели шпац нотарошев и нису се срдили. Једно је незгодно било што је доста девојака а мало момака било: арендаторов син, његов брат од тетке — да збиља бидаје на балу и арендаторова нећака — нису могли сваку

игру играти, јер на нобл балу, морала је и послуга нобл бити. Арендаторов син пребацио је дакле пешкир преко рамена и тако је дочекивао госте, но кад је видио да је више свираца него гостију, он је бацио пешкир, свукао црни капут и послуживао, као обично у бирцузу, што послужује. Бадава му је натарош говорио, да је ово баш како треба. — Сад ћеш, имати времена, да се с овом или с оном, већ која ти се допадне, подуже разговориш, а да је навала, куд би онда, како ме ниси послушао и изварошилагане келнере с белом краватлом наврату довео. — То би ми још Фалило сада, да су ту и келнери, да и за њих пдаћам. Мало ћу штете имати, одговори чисто кроз плач арендаторов син. Гости а нарочито мушки нису се на то освртали него су се добро навечерали и поднапиди, а и женске? Хат у сватови, ма да је како мршав, кад осети, ију, ју, и праску и пуцњаву и ма да није ни сит ни нанит он побесни, па га неможеш држати. Женске непију, али у напитом друштву и оне се разметну и раскалаше, њих опије добра воља друштва. Но колико су жене расположене биле, девојке још већма. Сала с музиком не беше толико игралиште, кодико смејалиште. Чим се нотарош са арендаторовим сином појавио госпођице су ирснуле у смеј, који већ толико маха отео беше да кад је нотарош најозбиљније представљао којој госпођици арендаторова сина, ова је мећала мараму на уста и место да одговори: драго мије, замрмља нешто и да не би ирснула у смеј закашље се и сагне се, а натарош је моли за опроштење, што јој смеј још већма натерује. Збиља и претварање, кад се ко засмеје једаред, најсмешније му долазе. Ту се видело, колнко је утекла наука над новцем. Иатарош беше јунак тога вечера. Играо је са свима госпођицама редом, но највише са гошћом из вароши — Кад је било да играчице бирају све су га госпођице редом звале, но највише содгабировљева рањеница. Натарош је није ни једаред одбио, не само што није у реду него што је содгабировљева поћерка, а солгабиров ће и сутра требати. Ваљало је преко ћерке задобити оца. С најслабије стране отима се град. Госпама, којенемају деце, допашћеш се, ако им куче или маче милујеш. Натарош међутим није заборављао нина друштво, које у другој соби оије. Он је сваки астал обишао, а било их је два, попио чашу вина п пошадио се с друштвом. Столова у почетку беше пет шест од којих су четир доцније изнешена и на сваком столу беше јеловник иола српски а пола немачки. Арендаторов син надао се и гостима странога језика. Господин капетан у миру Лануша, јамачно би дошао, али наручио је опернгукер за нобл бал, а овај му није дошао а и зец с којим је обећао солгабирову да ће га ирвом приликом частити, трчи по иољу и смеје се ражњу Ланушиним.