Glas naroda

314

зивала се, мимо политике у све векове и у сва времеиа и уразнимвидовима добротворстваисачувствија јер је то налагадо хришћанско милосрђе. Нека вам особито сада буду на уму речи спаситељеве: „све

што учините ма коме од младе браће моје, то сте учинили мени". Председ. меЈјунар' комитета за сиротињу, митропвлит СрПСЕИ Михаил.

БРАћО, ТРГОВАЧКА ОМЛАДИНО!

Ево пуна три месеца како се браћа Херцеговачка против угњетача своје вере и народности боре, како бој свети бију оставивши за собом децу и жене, који голиигладни без одела и хране у посестрими Дрној Гори и осталим покрајинама прибежишта нађоше; они вапију и моле родољубе и српску браћу да им беднии у невољи помогну јер што имадоше оставише у свом завичају, које им је „азијатска чорда" пограбила и попалила тако да им данае гола душа у измученом теду српском јошт осталаје, којој одела и храие нужно је да бедан живот одржи. Ја мислим да смо и ми дужни том братском позиву српски јунака да се одазовемо и да на нас као и сву осталу браћу и господу један део тог жарког родољубља припада да нашој пострадалој браћи у овој вељој певољи и нужди руку иомоћи пружимо. Еод нас нема браћо изговора јер је сваком могуће штогод према снази да приложимо; нами још није онај терет за вратом који нам престоји.

Еолико су се пута образовали одбори за поједкна увеселења где је увек лепа крајцара нала, зашто и овом ириликом не би показали да смо доиста свога позиву као ваљани Срби свесни па да одборе установимо или како је ком могуће скупљене прилоге на уредништво овога листа пошљемо. Најбоље би било кад би у сваком месту по један ил двабратаистакли се, који би одма скупљање ирилога иреузели, јер је брза номоћ нужна. Касније ће све на јавност изаћи и видеће се што је свесна тргов. омладина на олтар ослобођења браће наше у Воснн и Херцеговини приложила, Нун уверења да ће ова опомена добро уважена од браће тргов. омладине бити и да ћемо резултату у јавности с поносом иоглед свој обратити моћи. У Новом Саду септемОра 1875. 1 Р-ћ ТрГОВ&ЧЕИ ПОМоВНИЕ. —

вор У ХЕРЦЕГОВАЧКОМ УСТАНКУ.

Ми смо у овоме листу донели неке белешке о вођама усташкии, но то беху кратке и не о свима. Сада смо у стању то у нечем да иопунимо. Пре свега рећемо неку у опште о тим вођама. Многи измеђуњих потомци су стародревних и знаменитихкућау Босни и Херцеговини. Наскоро носле несрећне битке наКосовом пољу г. 1389, основан је на развалинама српскога царства турски пашалук, та несрећа снашла је год. 1463 и краљевство босаиско. Ниједуго по томе слабо војводство св. Саве, такосе изпочетказвала Херцеговина, кадро било у савезу с јТребињском кнежевином, под немоћним потомцима Херцега СтеФана Павловића, одолети Турској. Војводство то нало је год. 1483. под јарам турски Већи део јачих поседника земаља, тако звана властела и нлемићи који су били срнска аристокрација (госпоштина, племство) примили су ислам да сачунају своју земљу. Неки од тих одпадника задржали су својастараимена, као: Бранковићи, Еовачићи, Тодоровићи, Филиповићи, Бабићи, Боснићи, Крешојевићи, Скорбовићи, Твековићи, други су нрекројили своја имена натурскикао: Јаблановићи у Сулејманп а шји ћ е, Пуцићи у Ч е н г и К е Рај ковићи у ; Џенетиће. У босанском манастиру Крешеви има књига у којој су грбови разних босанских стародавних „властелина" за коју се говори, да је препис из књиге.грбова

још од времена краљевства босанског. ЈБоснииХерцеговини има ага и бегова, који с колена на колено предавали су писмена некадашњих српских и босанских краљева, они приписују тима старинама особито тајанствен значај и крију их од европских путника. Они се уздају, да им та писмена могу од користи бити. ако до преврата дође. Восански бегови држе, да ће доћи време, када ће они крст на се а прасе предасе и ићи у цркву, као што им и прамдедови идоше. Ј г Херцеговини властела многа се потурчила и напустила своЈа старинска имена, то су Милор адовићи, од којих долазеиони уРусији, ЈТолићи, Кузманићи. Други су се одселили у Хрватску, Далмацију, Славонију, Угарску и Црну Гору, као што су Хераковићи испод горе Његуша, од којих јепроистекласадања црногорска кнежевска лоза. Многи су опет остали у Херцеговини као што су: Зимонићи, IIавловићи, Љешевићи, КараџиЕи, Бојовићи, Перовићи, Љубибратићи (Балордићи), Кнежевићи, Даниловићи. Вукаловићи, Радовићи и т. д. Пз много ових кућа старешине вође су данашњег устанка. Главнн вођа је читавог устанка војвода нон Богдан Зимоник Кућа Зимонића здраво је позната у Херцеговини и стара. Онаје из Гацког и чланови њени увек су би-