Glas naroda

367

Сесија се по овоме брзо сврши. ђука однесе квочку газди чија је и све беше умирено. Али 5аво иеспава. У други понедељник исто тако сесија, Уједаред, уђе унутра човек и баци на сред суднице заклану квочку: Ето, пилиђи да ми разбију главу пиштећи, а да сам ја оној вештици расцопао лубању луду, ви би менека баш оправили у Пешту Сад судите! Кажем ја, да ја знам шта је ред. Нисте требали цустити ону циганку преко реда, па не би ни овај адвек ушао, прихвати ђука, подиже квочку и узеде човека за раме, хајд, хајд на поље, ти долазиш на послетку, ако те гоепода приме. Плајаш други оде по комшиницу тужитељеву. Кад су се сви изређали пусти ђука убијцу квочкину и тужитеља унутра. Вележник пошље и по жену тужитељеву и ова дође, но остаие на пољу. Шта је то запита кнез жену, показујући јој прстом на квочку. — То је то, одговори ова опоро, је сам васлепо молила, да јој ви судите, кад ви неКете судила сам јој и сама. — Па шта ти мислиш, запита је бележник, је си ли ти баш квочку заклала или кога другог. — Знам ја добро, кога сам заклала. — Добро, кад знаш, па реци ми може ли један човек у исто време бити и жив и мртав и заклан и незаклан ? — Не може. — Кажи истину ја знам да ти сумњаш на Гаврину жену, да је појела твоју децу? — Не сумњам него баш јесте, она јеихјепојела зацело, она баш. ако хоћете да знате.

РАЗЛичноет и. — Како се негди судило) Лопов један буде уваЕен и затворен. Њих шоеторида уватшш су га и дотерали суду. Кад је бидо нред иснит дође жена допову. Тавничар је пусти и стане на врата да чује шта ће разговарати. Лопов каже жени: ИдијкуЕи, у сламњачи има бОдужада, донеси то и подај судији да ме ослободи. Жена оде по дукате и кад се натраг врати, па пође судији, тавничар је задржи и рекне: Ја знам да тиносиш 60 дуката судији но муж тво.ј рекао је да их даш мени. да му ја предам, судија незна српски па те неће разумети. Жена да дукате а тавничар узме себи 40 а даде 20 судији. Еад је дошло до суђева и дођу она шесторица да сведоче да су уватили лопова, одговори судија: каке то може бити кад су њих двадесет менн дошли и сведочили, да је он био код куће ту ноћ. Јесте, дода још тавничар, њих шесдесет пошло је било да сведочи, али ја сам пустио само њих двадесет. јер ди би стали толики. (Око цеде земље) обишло је једно писмо за 88дана. Иослао га је један господар из Њујорка неком другом у Јокохаму преко Инглеске, с том молбом. да га овај одмах, чим га нрими, на ново завије, па да га пошље из Јокахаме у Њујорк, наравио другим путем: преко Сан-Франциска, дакле преко друге земљине половине. Иисмо је иослато из Њујорка 13. маја, а 12.

— Она се претвара у квочку је ли. Тиси јеуватила, кад се направила квочка и заклала, а је си ли ти видила, кад год у исто вреие да иде и она по авлији и та квочка, што си је ти заклала? — Јесам. — На то бележник мане на 1?У Е У» а ова Ј пусти Гаврину жену па ће онда рећи туженој: ти си заклала квочку и кажеш да је то Гаврина жена а ето ова је жива, може ли ко бити заклан и жив шта је то сад?! — Опсена господине! —Како,је лиопсена, да је квочка мртваилидаје Гаврина жена жива. Ако мислиш даквочканијемртва а ти ћеш је морати носити твојој кући, па ће ти у соби стојати, док год сама нерекнеш мртва је, а ако мислиш да Гаврина жена није жива, а ти ћеш је одвеститвојој кући, па ћеш јој давати да једе и пије колико год хоће, ти знаш да мртви неједу и непију, па шта ти је стало. — Не господине, да ћу јој десет квочака моји. само нек ми недолази у моју кућу, ако она дође ја ћу се одмах иселити из ње. Немогу да живимсњоме ни што ми је у комшилуку а камоли дамијеукући. — Бидим ја. да ти немаш куда, и да је то само пркос а рада си ти да ти комшијница изађе на глас као вештица, сад одстуиите. Нартаје изађу на поље. Тужитељка буде осуђена, да плати квочку и пилиће, јер без квочке тешко да не ће пилићи, којима је тек 16 дана било сви поскапати, и још 5 <г>. глобе у сиротињски ФОНД. Ето, је сам ти казао пропрати ћУ ка тужену, кад је напоље излазила, ето ти сад твоје: Тужим квочку Господине. (Наставиће се.)

јула стигло је у Јокахаму, кад је по том одмах даље цосдато било је 8- августа опет у Њујорку. И тако је то писмо сваки дан прелазило једно на друго по 250 ингдеских миља. (Ротшилдови приходи.) Познати бечки милијонар, Чивутин Ротшилд, има тако огромне приходе, да би могао комотно трошити сваке године 60 милиона Форината, дакле од прилике сваке недеље по један мидион, сваки даи 150.000 Фор. свакн сат, дан-ноЕ, више од 6.000 Форината. Еад би само сваки сат по једну иљаду жртвовао на сиротињу, остадо би му сваког сата на трошак куд и камо више од 5.000 Форината! (Краљ жељезнички.) Неки чивут Штрусберг градио је са грдпим новцем толике жељезнице, да су га за то назвали: „Краљ жељезнички." Но он је вештином и обманом умео себи изварати многе милиопе те је тако у великој милости и код самих Царева био, да је Царица Немачка, кад је Наполеон ухваЕен прво његовој жени показала телеграм о томе, али је прошдог месеца долијао, те је затворен у Русији, де су га уватили. — (Колико друштва има у папиној кући?) Свега има 537 глава. Папа има за своју послугу седам слугу. Кардинал, први до папе, има у својој свити 48 лица. У гарди папиној има200 момака. И све то издржава Фениг ов. Петра, и још претиче млого и млого.

»