Glas naroda

396

Кад разумије Лука ове јаде, видје да му ондје нема живљења, те стиште срце, остависвоје огњиште па се склони са вјернијем друговима у иланину Јастребицу, где се састају три границе: турска, црногорска и аустријска, како је могао нријеЕи у свако доба из једне границе у другу, кад би га која од о- I

вијех држава тражила. Ондје они боравише сасвојам породнцама све до пред Тројичин-дан год. 1863. А кад би у оно доба, додијала им бјеше мукаиневоља и без икакве своје кривице онако страдају, за то се договоре да куда но1>у, јер онако нијесу могли даље опстати. (СвршиВе се.)

С Т А Р и Н Е Обећао сам да ћу нека старинска писма на јавност изнети, ради неноколебимог доказа, како су11аштројевићи били под Еиархијом Цетињском, кадјеу Црној Гори био земљи господар владика Сава Петровић с тога вам шаљем ова три писмаПрво писмо гласи овако: Пречешњејши Господин Архимандрит Никодим Здравотвуј о Господје многољетно! Вашој пречестности извјествују, како ми пигае све племе РежевиПско, и кажују ми како су од старине служили срстно име, успеније пресв. Вогородицн, у толико није могло људима ирисијеват вино кај н ово љето, пак су промјенили, узели славити Свјатаго Первомученика СтеФана, по рождеству Христову, онада опет студови и тешк^ времена немогу се гости дочекиват; пак се сад моле да им благословимо, да узму служит крстно име Гождество пресв. Богородици; и тако дајем благословеније, да славе крстно име Гождество пресв. Богородици; а на место нразника Вогородици, праздника богородичен; а на дан св. СтеФана, да предају дар цркви свјатаго СтеФана; тако дајем благословеније и тако нека творе и посљедни их. И поздрављају во всјех обшие који се поднисујем, У СтањевиК 17. Августа 1770 Владика Оавва ПетровиЂ (Адрзеа.) на Сдужбж. Пречестњејшему Госиодину Архимандриту Никодиму, да вручитсја са љубовију. у Режеви?1у. Друго писмо гласи: Слава Божијеју милостију православни Митрополит Скендериски н Приморскн, Смиреније наше нишет Честњејшему Господину Игуману Никодиму у Гежевићу и благословеније дајем

Б Е Л Е 0 осигуравању живота. Да су заводи за осигурање од ватре, туче, и т. д. врло лепа ствар, то је познато, али то су они само онда када поштено раде. Многи пак од тих завода врло се хрђаво владају. У једноме листу немачком налазимо како се тужи на такав завод један у Енглеској и како је пример који наводи важан то га ими наводимо, опомињући тиме наш свет да добро отвори очи, де ће се осигурати. Кнез Хесенски осигура се код неких места енглеских друштава, као што су Атлас, Пеликан, Унион и т. д. Кнез се осигурао на 300 и више хиљада Форината.

С Р II С Е Е. обшчега Духовника иоставленијем всему збору Паштровскому, и в њем обрјетајушчем се Јеромонахоми и прочим Свјашчеником који не би њему пошао исповједати своје грјехи. тај да јест лишен Свјашченства, такожде и мирски человјеци от мјеста Пашгровићах мужије и жене, велики и мали Сви пристуните ка причеству душевному, и сему честному оцу и Духовнику Никодиму без срама исповједајте своје грјехи, ве стидите сеДуховника: но се убојте страшнаго суда Вожијега: тиже отче духовни, прими сеј подвиг без љености, и попашти се о спасенији душ христијански без срама испитуј всјакаго: инако Свјашченика, инако мирскаго нопа, инако мужа, инако жену, инако детишче, а инако девицу: прежде их ослободи, по том испитуј, и где какову рану душевну на|>еш ту приложи лаки мехлем покајанија по цервовному преданију: Бљуди да не падет котора душа во отчајаније: Се дају ти власт везати ирешитичеловјеческије грјехи. Кромје оних великих јеже нам Архијереом належит, ихже ти должен јеси к нам посилати по указу св, правил. алостолских, и законом отеческим, јеже подписуја се рукоју, и печатом подтверждају: Дано во резиденцији нашој Цетињскије Митрополији. На Стањевиће 20 Фебр>ра 1762. (Адреса) Сава ПетровиЋ Честњејшему Отцу Господину Игуману Никодиму в. Режевиће в. честније јего руцје. у Режевиће. На то, како се овде учи, да се има друкчије исповедати мушко, женско, старо и младо, и како се има исповедати требали би да се угледе наши духовници. (СвршиЕе се.)

Ш К Е. Скоро је година дана како је кнез умро, а новци, које су имали добити његови насљедници једнако леже у Енглеској и други вуче од њих интерес, а I . ј онај чији су. Ово је нечувено и то тим нре што кућа Готшилдова застуна насљеднике, и кад се такој великој господи нрави посла и отеже ствар шта онда мора бити са сиротињом. Нуз то је у другој десетиниовог столећа осигурао се кнез, па је заиста достауложио. И шта иавађа то друштво, зашто неће да изда новце? Иште, да се докаже да су сви кнежеви дуговииспла ћени. Само нек се ствар одуговлачи!