Glasnik Skopskog naučnog društva

3 ивобис цркве у Љубошену 77]

лево у позадини, гледа према Богородици једна животиња, која се оцртава у облику лава (2)

Представа Вазнесења Богородице била је нарочито омиљена на Западу. Изгледа, да се најстарије представе ове теме дају констатовати на порталима француских цркава још у ХП веку. У ХШ в. илустровање ове теме постаје у

ранцуској необично популарно. И ако о догађају Вазнесења Богородичина нема помена нигде у литургиским књигама, он се у изобиљу представља у рељефима франџуских цркава тога доба. Крстоносци су имали прилике у долини Јосафата видети гроб из кога се Богородица узнела на небо.“ Црква се није могла отети дражи апокрифне легенде о смрти и вазнесењу Богородице и хтела је да легенду преведе у слику. Ова легенда приписује се св. Јовану јеванђелисту или његову ученику Мелитону.“ Легенда је у сваком случају врло стара и била се раширила на све стране. Данас су познате арапске и коптске верзије ове легенде. Гргур из Тура раширио ју је по Галији. При богослужењу на дан Вазнесења Богородичина читао се свечано један говор, у коме се причало о вазнесењу Богородице. Жак де Ворењ, творац чувене Златне Легенде, који је пред собом имао ову легенду у латинској верзији, прихватио ју је скоро без икаквих модификација. Црквени проповедници и уметници нису су се устезали да је што више рашире. Један синаксар јерменски из год. 1309 сведочи о популарности апокрифне приче о смрти и вазнесењу Богородице и код Јермена.“ Још с краја УМ века позната је једна сирска песма о смрти пречисте Богородице. Име песника беше Јакуб из Серугаљ Док је у Старом Нагоричину и у Св. Никити уздизање Богородице на небо комбиновано са сценом смрти њене, дотле представа Вазнесења Богородичина у Љуботену показује један нов мотив, који се уводи у иконографију православне цркве у ХМ веку. Сличну представу у старом српском живопису сретамо још у Грачаници. Са саркофага, у коме је била сахрањена Богородица, склизнуо је поклопац. Дванаест апостола нагло се над саркофаг и чуди се празном гробу. Горе два анђела носе плаву кружну ореолу са Богородицом, која седи на беломе престолу и окреће се лево св. Томи (у облаку) и предаје му појас. Десно је представљено, како Тома показује појас (црвене боје) задивљеним апостолима. У Дечанима је представљена само сцена са празним саркофагом и са апостолима изнад њега (слика 2). У Љуботену пада у очи представа символа јеванђелисте Јована, који прати Богородицу при њеном узношењу на небо. Већ и у самој легенди о смрти Богородице Јован игра нарочиту улогу. Он је био омиљен ученик Христов, и са крста на коме је био прикован, Христос га беше назначио сином Богородице. Јовану се чак приписује и песма, у којој је опевана легенда о смрти и вазнесењу Богородице. Не би, према томе, било ништа необично, да се он, символички престављен, налази у пратњи Богородице, која се узноси на небо.

У ХИ веку орао се није схватао само као символ јеванђелисте Јована, већ су се у њему гледали један од четири главна момента из живота Спаситељева и једна од четири великих мистерија.“ Као што је лав символ Васкрсења, тако се у орлу гледа слика Вазнесења. Миниатуристи дадоше овоме символизму уметничку форму, представљајући поред лава Васкрсење, а поред орла Вазнесење/ Још у Х веку срешће се примера за ово. У катедрали у Лиону налази се једна чувена слика на стаклу (прозору), која поред медаљона, у коме је насликано Васкрсење, показује лава са лавићима, а поред медаљона са Вазнесењем орла са орлићима.5 Нопопиз 4' Ашћп, који је у почетку ХЛ в. написао чувено дело Брест Ессјезјае, објашњава овај символизам у једном свом говору на

"Е. Маге, Ггатћ тећлеих ди ХП весје еп Етапсе, 1924 стр. 435. 3 Е. Маге, Тгањ уби длеих ди ХШ члесје еп Егапсе, 1923 стр. 249. 8 Јргает и сл.

4 Ватјо!, Раћтојосла опепфана М стр. 377 и сл.

5 Опепз сћизНапиз, М стр. 91—99.

8 Е. Маје, Тлахћ теболеих да ХШ ззесје еп Егапсе, стр. 36.

" Гб;дет стр. 37.

8 Њлает стр. 38.