Glasnik Skopskog naučnog društva

7164 Гласник Скопског Научно Друштва 6

То Карлово писмо Душану инспирисано је од папске курије, односно њезина легата Петра Томе са очитом сврхом, да се Карло [М. и словенскоглагољашки манастир Емаус у Прагу употребе као два успешна средства при подузетој религиозно-политичкој мисији, да се цар Душан приведе унији.

ри поласку на крунисање у Рим, Карло ГМ. о Душану и о његовој намери да се покрсти није ништа знао. Сам у писму Душану каже, да га је о том папа Иноћентије преко свога легата Петра Томе известио, он се томе радује као човек, као краљ и као брат Душанов по истом племенитом словенском језику (ета5дет пође јаме! фотано). Нарочито истиче заједнички језик при богослужењу (ачод то зибИпи еј шпсепша Шпоша соптипиши пиззакшт; зоПетрпа е# Фмпогша обсјогшп Јамдев ехште сте сејеђтепћиг), помоћу кога ће се више и ниже свештенство Душанове државе његовим (Карловим) посредовањем лакше повратити католичкој цркви (део ропшћсез, ргејан еЕ сјетст кеота мезћи штег-

розшопе зоШбеиФтз позе Гасив гедис: мајебипз то [амотет позе ессјечтае), која ће том свештенству испред других народа појединачном повластицом дозволити, да врши богослужење на простом славенском језику (1 ушсам Ипаџа ргефћеја ЗЈауошса). Пошто су у Карловој држави словенско католичко богослужење вршили једино емауски калуђери глагољаши, то је Карло ГМ., односно преко њега папа Иноћентије, једино њих могао да употреби ради лакшег ширења католичке вере међу Србима.

Да Душана боље учврсти, Карло ГМ. му даље у том писму по инструкцијама папског легата обећава поред небеских, и реалне политичке користи: пре свега интервенцију код угарског краља Лудвика |. да на Душана више не зарати.

арлове речи, да ће Душана о његовој политичкој акцији код угарског краља јасније известити Петар Тома, кога нека саслуша „као весника свога спасења“, сведоче, да он и ту интервенцију чини по папиној жељи. Да би свој ауторитет код Душана, и његову веру у успех своје интервенције код Лудвика !. ојачао, Карло ЈМ. му јавља, како се после крунисања у Ахену и Милану за краља, налази на путу у Рим, где ће се „ауторитетом папиним“ крунисати за римског цара, толиким почастима се заједнички матерњи језик (Ипома панунан5 сотташт15)“ обасипа. Писмо завршава, како је чуо да је Душан освојио велики део Грчке и обећава му своју помоћ и за даља освајања ако садање и будуће поданике приведе у крило католичке џркве.

Али, услед нагле промене политичке ситуације Карло ЈУ. није добио прилике, да калуђере глагољаше манастира Емауса употреби за лакше ширење католичке вере међу Србима. На широко заснована мисија патског бискупа није успела, што је цар Душан одустао од намере да пређе у католичку веру, јер су се млетачко-угарски односи међутим јако затегли и од Србије отклонили угарску

ехћоастопђив ећ сопз из рагћим. ЕзЕ есјат, самззште (ајег, диод ад атрбом5 уођја сопзиго ситашатепја Јесте, ачаћћег, Фуша зиНтасапје сјетепсја розе ејессјопет сопсогдет де пођ а риперфиз АјЈатапје сејеђкават, ођЕеп 5 рпдет бегтате Адшвоташ еБ Угађе 1п стужаје Мефојат сокотв, Котапшт диодче штретшт, зшћисаа ват рипетрђив, Багопиз, поб из аџат стужа из ваш, пл расћса роззезаопе Еелепјез јат уегзиз шђет Котат ргосеФфутиз, чб Њ1 детде 1ихта геоле сејеђгњана ћопогет амебомбаје Котап! ропш се иштремаћ дуадетаје соголетиг, чЕ му деана Ипоуат пабутана соттила Фапба ебемт Јапађиз ећ кој пођу башти 1ајопиз десокал. ЕЕ аш, зтеце амфуппиз, таспат рагеет (Окесје #гапзаско Еетроге об ишвзе позептии апхШапге део, ошђегпакоте Ђопокшт орегшт, ећ позе шеегрозјетопа зојегета, дшт 1п ргорозто зајиа ћшизтод! регзеуегап!ез тапзег 5, талогет зрегађућз ођНпеге рег атарђиз, ч, ргејаве Шпоме сопштшив ћопопђиз уезћо Кетроге ећ зиђ #еће: позбко гестипе давана, ПЦ, дш зиђаџлЕ еђ зиђегип! уезће Феот1 гесаћ, ипа уобљешт регуепјапћ шп мат зајиНз ефегпе еб шп кеопо сејезн самаив соптитшђиз ојомелиг. Раш Рја5 аппо дотши тПезипо (есепјевито ашпачасезто ашијо тассопе осјауа ХЛ Кај, таксе! геопогши позбгогит аппо [Х еје. — [СоПескатца регребагшп јогтагши Јоћапшз де Сеујнћизеп. Негапџзеесеђеп хоп Напз Каззег. Јапађтиск: Маопег 1900., р. 167—168. Раније штампао то писмо, с многим погрешкама: 2. 17. Упћет Нојјтапп, Заттипо ипоедгискбег и. 1 деп бевећјећЕеп, аџећ Ебааћа-Бећп- ипа апдекеп Кесћкеп 'де5 Не. Ебпизећеп Кејећ сећопсег Масћпећкел, Поситепјеп и. Огкипдеп, |. Т!. НаЏе 1737., р. 185.]

' У полемици између немачких и чешких научника о народносном осећању Карла ТУ. ово писмо пружа важних доказа о Карловом словенском осећању; та места Немци покушавају да ослабе. Најновији преглед целе полемике с наводом литературе изнео је: Јап Веднећ Моуак,

РађтоНатизг Капа ТУ. Сезку Савор: Нвеомеску. ХХХП (1926) 1, 9—32.