Glasnik Skopskog naučnog društva

27 Чешевројеванђеље манасшира (лесне ин 158 108) 21217

суања), теготоу 596, третицно 766, Бћ тамници 746, ва тамници 1446, Хлами до РЈе и др. Неке од њих имају знак! за два слога испред старог акцента: ГАЊЕЊИЧИ С. з0. 436, 94а, (исп. сх. дубина, врус. глубина, мрус. глибина), нечистоти С. зт. 676, (исп. сх. нечистота, врус. нечистота), плафаницоу 1256, плацаницоу 1296, плашанћцУ 1256, плашаницео 82а, 1296, 2046, (исп. врус. плашаница), По ШЕЧНЦЕО 57 6, (исп. сх. пуштеница), Тишина ЗЗа, 96а, тишина 159а, (исп. сх. тишина, врус. тишина).

Наставци ама, АМА, ами, АХА доста често имају изнад А знак Ећ чак и у случајевима, кад би му било тешко придавати значај акцента: ногама 5ба, 1486, роукама 986; АВАМЊ 716, по водама 48а, женамњ 826, ПТИЦАМЊ 956, ТАСОУЦАМЊ 516, та АМЊ 516; ВАКНАМИ 486, женамн 386, мнегами 956, притчами 95 6, оуСтНАМИ 19 вЕрАХЊ 1196, ЖЕНАХБ 1326, 138 а, КНИГАХЋ 1186, ОВИХ 2376, притчахк 17а, 9За, 9да, 132а, притЧАХЋ 456 (само једном притча 253а) и др. Примере за ама, ам, 1аМи, |АХА не наводим пошто | обично у свакоме положају има над собом некакав знак због графичке моде.

Именице са наставком МИЏА више пута имају на слогу НИ, чаки тамо, где то не бисмо очекивали: ГостиН нншУ 168 а (исп. сх. гостиница, врус. гостиница), житницоу 1446, ЖИТНИЦЕ 174а (исп. сх житница, врус. житница), птаницамн 716 (исп. сх. пијаница, врус. праница), СМОКОВНИЦЕ 122а (исп. врус. смоковница) и др.

Реч Истина има увек | на слогу ти: Истина 233а, 2396, нстмна 2116, Истинм 196, Истине 196, истинћ 233 6, Нотинв 2166, Истиноу (2) 2336, вњ ИстинУ 2136, вћ истиноу 786, Бћ истИноу Пда, 2246 и др. Сад имамо сх. Истина, слов. |5па, буг. Истина, врус. Истина, мрус. Истина. Ипак како изгледа, прасловенски акценат морао би да буде на ТИ, пошто је корен у редуцираном степену (и из љ) морао да преда ита дугоме ! наставка. Реч моша има знак _ увек на о: жноша 1256, енеша 58а, жноша 130а, |мдше 155а, једном и НОША 58а, међутим сад имамо врус. !дноша, буг. 'дноша, али сх. јунош, сл. јбпоб. Облик О пррчици 131а косио би се са сх. прброчица, врус. прордчица.

Ипак има речи, које увек чувају знак | на месту старог акцента: кесКда 786, 1266, БЕСАВ 220а, уз кћећдм 2336, вћ оутровн 2156, ву оутрокћо 1416, оурокм 203а, вћ оутрбкћ 138 6, 1966, уз оу То 138 6 (исп. сх. утроба, али врус. утрбба), лопата 1446 уз мепата 236.

Именице на И имају засебан облик само у номинативу једнине. Налазимо |АБЊИНИ 1266 и млкнји 826 (исп. врус. књижевно мблнја, брус. мблонил уз врус. дијал. молонђа, сх. муња).

Именице мушког рода на ћ и ћ и средњег рода на од и 6 врло често имају знак | за један слог ближе к почетку речи, но стари акценат: БЛАСМ

Гази. р]. 876, 1566, О влксву 17а, врага бба, врктопљ 616, Пба, глд148