Glasnik Skopskog naučnog društva

250 Гласник Скопског Научног Друштва 70

обалу. Куће су збијене, високе и камене. Покривене су „купом“ (ћерамидом), која је залепљена „малтом“; тако им бура не може нашкодити.

Најстарије познато насеље лежало је на оном месту где се Масленицпом улази у Новиградско Море. На обали, североисточно од канала нађени су у гробовима гвоздене удице и остве, и римски бакарни новци. (Становници овог насеља бавили су се, дакле, рибарством. За риболов је ово место доиста најпогодније: овде су се, на крају канала, могла сачекати сва јата туњева, која долазе Масленицом.

Новиград је постојао крајем 13. века, и припадао крбавским кнежевима Курјаковићима. У 15. веку потпао је под Млетачку Републику, а у 16. веку помиње се „сазје] а! Моуеотаф!“ као важна тврђава против Турака, који су већ били заузели Обровац. 1537. године Турци су заузели и сам Новиград, и њиме владали све до 1646.; тада га је понова узела Млетачка Република. У Новиграду има данас старог становништва, али су многобројни и досељеници, и то ранији из Карина, а новији из Лике. Карињани су се склањали у ово утврђено место, бежећи испред Турака, а Личани су се досељавали у најновије доба, из економских разлога.

Поседарје је постојало несумњиво пре 16. века, јер су се у то доба кнежеви Поседарски настанили у Сењу. Данашње становништво, међутим, доселило се у Поседарје од средине 17. века, од времена када су Турци из ових крајева потиснути. Први досељеници јесу Болићи, којих данас има 5 кућа. Доцније су из Крушева дошли Кланци, и њих данас има 40 кућа; њихови су се претци и борили с Турцима. Затим су се доселили Брале (40 кућа), из Пркоса код Биограда. Дежмаља има 6 кућа; њихов се предак доселио из Надина, где је убио човека. Зурци, 4 куће, досељени су из Новиграда почетком 19. века.

У историји ових насеља најбурније доба представљају млетачко-турске борбе у 16. и 17. веку. Млетачка Република држала је новиградско и каринско приморје, и југозападно од Новиградског Мора, на поменутој површи од 100м, постојало је према Турцима млетачко утврђење Будим. Турци су међутим држали околину обају мора, и у селу Исламу, према млетачком Будиму, имали своје утврђење Ислам. У овој борби Млетачка Република, као поморска сила, бранила је и штитила приморје од Турака, који су надирали с копна.

Боривоје Ж. Милојевић.

КЕЗШОМЕ. [Е5 ЕММТЕОМ5 рРЕ5 МЕБ5 РЕ МОМСКВАР ЕТ РЕ КАВМ.

Гез тегз де Момштаа ећ де Кашп зе Коџуеп! аџ 5ид-ез! ди сапа! де Мејеђи, ећ гтергезепћеп! де убгтабјев тег5 шЕбмеџгез. Г/ипе ећ Гаште зопћ епгоџгбев раг шпе рјаје-јогте де 100т де ћашћ; ашошг аФ'еПез 5'бећепдепћ Чеих |[егттазвез, Фоп+ Ја рјиз ћаше тезше 8От ећ Гаште 40. Гез Нешуез аш зе јеЖепћ Јапз сез тегз аемјепћ, еп [оттап! де соџдез, Чапз Ја рате штЕемеште де Јешг сомтв; 5 ЈајзвепЕ јез Еегтајпз Јев рјиз ђаз еј фтамегвеп! Јев р/и5 бЈеуб5.

Папз сене геолоп, Је риззетеп! 5'е5| ећесћив репдапе Ја реподе оћоо-ппосепе. (С'езј ам сошгв де се рИззетеп«, ећ епзшће, репдапе Је пбосепе еб ап деђш ди а имшт, аџе з'езЕ сопа Шиве Јадне рјаје-јопте. Пешх дАергезаопз зупсћпајез 5'у зоп! [огтбез: сеЏе а!взат еј сеЏе де Мометад. Пез Јас5 ехлагајеп! !гез ргођаБ]етеп! Чапз сез Аебргеззопз тете а еродче рПоселе, таај5 ! езе ћог5 де Чоше аџе Аез зедитепћз Феац ФЧоџсе зу зопе аерозез ап соттепсетел! ди аушт. Аргез Ја ГогтаНоп де сез зеатепћ ешгепћ Пеш дез тошџуетел5 еретооетдачев: је з01 зе зошеуа ашкошг Чез Абркезаопз де Момјтад е# де Кашп, [оптапЕ ајпз Ја р]аје-огте еј Јез |еттаззез, Тапаћ5 аџе Је: [опа де Абргезаопз еЏез шетез,

: Мјековјау КЈазе: Ор:з тетађа ч Којћ ођнауаји Нтуаб, П зу. с. 36—7.