Glasnik Skopskog naučnog društva

САЛМОНИДИ БАЛКАНА.

Код ранијих проучавања слатководних риба Јужне Србије и Далмације обратио сам пажњу не само на врсте риба у појединим системима, него и на вероватни начин насељавања тих вода, као и на путеве, којима су могле рибе доћи у те воде. Добивени резултати су се односили у главном на Циприниде, као најбројнију групу, али и на друге рибе, изузевши Салмониде. Ове сам морао изоставити, јер је историјат насељавања Европе пастрмкама сасвим други него осталих риба; он је везан за Ледено Доба, које је и довело већи део Салмонида у Европу и раширило их по њој.

Дилувиална глациација, дакле, довела је на Балкан, или, да се јасније изразимо, она је омогућила долазак на Балкан многим северним, алпским врстама животиња. Код копнених врста то је много лакше било него код водених, које су уско везане на свој елеменат, воду, и могу да прелазе само тим путем из једног краја у други. (тога је питање наласка глациалних врста Салмонида на Балкану (мислим овде јужни и западни Балкан) решавало уједно и питање некадањих водених путева и спојева тих крајева са црноморским базеном. Испитивања су показала, да имаде врло мало глациалних заступника (Салмонида у тим крајевима и по томе да је било врло:мало везе међу тим крајевима и црноморским базеном за време глациације као и после ње. Дакле, овде су биле сасвим друге прилике него у осталој Европи.

Проучавања, која сам чинио у том правцу, нису још завршена; остало је још неколико форма пастрмки, које сам морао изоставити ради недостатна материала, али то неће моћи стварно променити стечене резултате ').

1. СИСТЕМАТСКИ ДЕО.

Ттина бабаптга Кагат.

Налазиште: Охридско језеро.

р=4]9, А = 4ј7—8, М= 2/8, Р=<и 113, С=19, 1. Лаб. 21—27—115122—21—23, Ар. ру!. 49—74.

(Ову пастрмку описао сам год. 1924 као Тушта детех Неск.“). Пошто сам имао ове године прилике, да ју испоредим са пастрмкама из Крке и Цетине, по којима је Неске] поставио ову врсту, уверио сам се, да немају ништа заједничкога и зато ју сада наводим као посебну врсту — Тина басатгса.

Пастрмку сам већ пре детаљно описао, па ћу се сада ограничити само на главне карактеристике. Глава је уска, чело уско и заобљено, њушка више шиљаста, зуби велики као и у осталих грабљивих (Салмонида. Тело је посуто црним и црвеним пегама; тих пега може да буде много али и врло мало. Црве-

%) За помоћ у раду дугујем захвалност г. Ст. Секанини, који ми је помагао у скупљању

материала, и картографу географског института у Скопљу г. Борису Николајевићу Шпори, који је израдио приложене слике.

8) Кагатап Ббапко, Раасег Маседотае, Зр 1 24.