Glasnik Skopskog naučnog društva

19 Софијски надбискуп фра Пешар Бодан Бакшић 85

тацији треба захвалити појаву, што је целу стотину година касније то дело још увек налазило одушевљених читалаца, због чега су и нова издања приређивана. Ново издање (Сл. 5) уз ситне језичне измене и у далеко лошијој графици дао је у ситном неугледном облику и опет један фрањевац, овај пут Херцеговац фра Маријан Лекушић, који ће да то дело штампа у Млецима 1730 изоставив Бакшићево презиме, што у оно доба код нас није још представљало књижевну крађу. |

Тај Лекушић рођен је у Мостару негде око 1685. Прошао је био двадесету, кад су га 2 јула 1707 обукли на Висовцу (144), да 7 |ула 1709 ту положи редовничке завете (145). Где је све учио, не знам, свакако 1711 слушао је предавања из филисофије у Осеку (146). Почевши са школском 1720/21 годином па до конца 1722/23 он је већ лектор философије у Сплиту (147), а 1723 одређен је за секретара провинције (148) па је тако, за једне визитације, исписивао у Фојници понеке историјске документе, што је после Качић употребио (149). Школске 1727/28 године био је наставником у Шибенику (150), да се две наредне године задржи као професор у малом Сињу (151). Кад је ту у Сињу, месеца маја 1730, заседала конгрегација његове провинције, он је упућен у Млетке, где је успео добити дукалу од 31 аугуста, да се може почети с градњом новог фрањевачког манастира у котарском Карину (152). Боравак у Млецима искористио је Лекушић и на то, да ту даде ново издање Бакшићевих „Богољубних размишљања“ прећутав надбискупово име у целој књизи (153) и мења-

Та смрт страшно сужње води гди Белфегор сладокусе оковане и свезане, сржбом Божјом закусује, она пакао ш њима броди ку невољни кад окусе,

и пропасне доње стране. жестоко их врло трује,

Тај смрт паклен огањ стиче, гди Белзебуб љут и срдит гди се гришни прже и варе, завидљиве ненавиди, гди каконо змије цвиче, настоји њих љуто сатрит, ки покору мало маре, над њими се свеђер јиди,

гди Луцифер сам охоле а Бемота од лијености дави, мучи и раздира, лијених ваља и сатира, не дава им мира иколе, гди су душе у грусности, гди је стадо без пастира, одкле вићни плам извира,

Азмодео без милости гди лакомце све Мамона гди блуднике пламом гори, у огњени синжир ставља, у тавницах у тминости с каматници, јаох, гди она пече, вари, дави, мори, пећ паклена њима ваља.

гди Сатанас љутим тиром Ова је смрт, јаох, ружна неустрпљиве љуто дави, и горчине сваке пуна, не оставља их нигда с миром, ова је смрт велми тужна свеђ им нове муке прави, и грешником јадна круна,

од које ти, Господине, ки у Тројству сам прививаш, не дај, да нас тко погине за милошћу, коју имаш ком грешнике к себи примаш!

(144) Глђег агећлуаће Ргомпсјае Запсназ. Кедетрфомз у Св. Ловр и уШибенику 54.

648) ад. 66.

146) У Св. Ловри налази се његов рукопис: Џтуехва Јослса ад тепјет Поскомв 5шЊН|рег те рабтет Мапапшт Гесизвјећ, сјемесшт ргофћезвшт Мтокшт Ођзегуапбае РтомпНае Возпеп, 515 НИшт, дезетрфа зиђ Ффварипа М. М. Рајна Мафае! Рођбећ Теском5, ејџмздет Ргомшбае 81 Езвеј т МРССХ!.

147) Гађ. атећ. 114, 117. 148) Кеттепажип, Сћгтошсоп 61. 149) А. Кавте-Мтозте, Казсојог чџодп! пагода зЈоузкоша, Хастеђ 1889, 93. КогабШуса рата зусћоса, Гадаг 1886, 383. Б Аб. акећ. 165.

151) Њаа 172, 180.

152) Љла. 187.

(153) Овакав је текст посвете Лекушићева издања „Богољубних размишљања“:

(3) ВОДОСЕЈВМОЈ Вгађу, : Ге тата, п ИиКкаг и Јешка БОММ5КОБВА Затсапо Рогдтачоћепуе

С иђау Пићоула тепе ртођиаа је, да ја оџе Копрасте од тагт оћапуа Мике паПеста Согр. Пикакћа, рле род падапии, тори геећ;, дића Зуегјота, од 5. Вопауетите Сагатшаја, Ееда