Glasnik Skopskog naučnog društva
23 Софијски надбискуа фра Пешар Богдан Бакшић 89
за
И одиста: Бакшићево дело
“ У – (ере о Фоа е52 представља веран превод првог
издања талијанског „Тезого се-
5 ТЕЗОКО С ЕТ, Б5 Т ву језје деЛа Фуомопе ад: Мама Мег-
реја диогопе 4: пе Мадте ф Пло“ аугустинца
| | И Ђелсоминија (Сејзопи3 МАВТА МЕВОТМЕ пп). Тај аугустинац родио сеу Мадге 41010 •
тосканској Кортони негде око 1579. У реду највећи део жиМе! ачаје сбп ђе ита доштва де Запи Радгђе соп уатј сПотпр), гассоји да отац
вота провео је као лектор по разним местима Италије: у Набен сон 1 дивобга, доапо Фош а сла(си по пука и топе ,е дорро тог,
пуљу, Реканатију, Риминију, Перуђи и Падови, да од 1623 па грб дукизо Па Ратдгре
до 1625 дође у Рим као гене7 ја рални прокуратор аугустинског гсодо др РРИјитљо« 7 зе] 2. Р. Масбто Ег.Апдагеа бе о"
реда, нашто га је папа Урбан МШ одредио 19 јуна 1625 за тв да Сегсопа, Ееррепте део 5та 4 о 4: Радоча,в Ргедсаготе Ароћимапо,
|
бискупа у Асколи Сатриано, једну незнатну пуљишку варошицу, где је фра Андрија и
Ред сате 421 гледећто Апсосге ајј5 паре 8 депембра 1629 (160).
6 < | с 5 Е
дели пафш, : роЖатлн ха робћеспић, 1 ићи ашсе оајсе Воста, петој оиЂетап, 1 то! Мауке спетоое ризјаопе Рилсте Маме 2 песо Ши дилести 2 Коуч Гата Вос ха 0 1лађта, 1 рпргатл, 1 обатл, како #0о папи И: Вос осПооа ро [оећој Каћагни од Зтепе ооако сомогесћ: : Наес ећ а те ејесја, рагаја, 4 роја Тапачата е!са аше та ад сартепаоз ћопетез. #0о уећ: Оца то-(УШјуа Маука (тесе Вог) уећ од тепе 1тађгапа, ри-
евдарсемај
та
плљАЈ слали а
Џ МРАОРОУА
и
~ У ~ , ~ ртаопа, робаосћепа КаКкопо ћгапа риЕ: Рер Беецо Раојо То223 . 165 8. зја са, таћтан оћиде. А #оПко тесћта - ; > тд ЈА да пе [ато уећ опа тоочећла : уака Соп 116. де виреу 1071. рофеспи! Је“ зеђ; Граки ђосос иБђлц ди-
(693 52 СЕ 5) ЕФ И С6н65 (693, . Геја, песо ФаКосег да пио уећ опо
6 5 а | 3 5 7 !ско Восмоиђт тоу Обасх Боен Вопа-
5 ЈА па + а спе : Ош Фепе соменЕ ма] [2 СА ЊЕ, МО аии оепћџта од спе гесе о оче
Ј 4 7: = Лу 1, Шат пи сађиих. [о уећ: Ра Гтајџ
. БИ а 24 Коу! сати доТоупо Ђиде ро'скооан ћо-
трн а 2 УУ НИЛИРАЛ сћеје оргаодан, : Факосег Грапн. Јхаго
7 Ме ; калохпо Гагта Њ! да ооп Гати пауоесће Јаја ЛЕ 128 2 рпа оаз роћацтп, Коуа [ата слесћа | во р - : Коса ћ: од Воста Чапа, ! рокоуоу [атоу шхеје Кау, 1 Ктасћеоћоо пеђезко. Рите дабе богродо, Вгађуо, 1 то тоуј, ргиате пше Оослете ЊЖада тоса ако! тоу, Коу! оат [рет |агстет рикагмует тегет ођтатот; а ојођио хасат 8 Офасјто тоуа гаса от род та Фооса, Котан 12 Гооса чђоса репооуа рипоћ. Меестће ргјахепоу Пилем, пекаје ђгап;, ! Сита од ГаКоса ха, јег [1 уедпокир-(Х)по 1 Гај! ролаје рпрогисте 1 тепе Мамј Мауса Вохуоу 1 оагаћ согисћћ тођаћ, пећап! Пркоћ по од ипка Гоота дЧађ; тостао Ра'н/Жоотоуе закопио ладан, а 1 ртаоот Как апзкот Матот ћофн, «ако да парокоп доПоуапћоот туоШте Мауке Вохуе чатохето тауедпо Цц Кгадеоћоо Вожети гадооане, 1 оетен, 1 Вохапћоеш ођках ђе рпапка један, 1 ихтоан. Ател. Виа.
М Ешпџ па дап Остепуа Ше В. Р. Маме, «о уећ 2. Ееђу, 1643.
Маје.
Уа
# „ 5 виа :2> 55
а 2, њу“
Сл. 6. Ђелсоминијев „ТГезого сејезје“ (1618), талијански изворник Бакшићева „Благоскровишта небескога“.
М Иибак и виса. Е. Регаг Воргдап Вакпећ, АтсћабагКир Загфсепзеа, 1 Бојјтв 1. (169) Оззтиет, ВЉНоћеса Апочвз апа, Јпоојв ад 1768, 391. Гатјет, Ететиз Баста Апоивз шапа ], Кота 1874, 33.