Glasnik Skopskog naučnog društva
25 Софијски надбискуп фра Пешар Богдан Бакшић 91
садржини, због чега је „Тезого“ у дефинитивној редакцији нарастао
5 5 4 | х 4 А О на пуних двадесети шест поглавља.
Задовољио се, дакле, краћим
ИСТИНЕ КА МАРКЕ ЋОТОУНЕ __ првим издањем, за које је мислио - да ће наћи. читалаца и преко граН 5 аПп4аакнНе. – ница Бугарске, „и по друзијех државах језика нашега“, како је он
0: зом ~ говорио. А у томе се, без сумње,
а није варао, јер по једном његову писму знамо, да су у децембру 1662
К 4 . С Т бо сви примерци „Благоскровишта“ и = „Размишљања“ давно били распро-
=
– дати и спадали у ред библиографне НИсн ла од ни РОШа ских реткости, због чега се стари
КАНОННКА ПеУХНСКОГА Бакшић носио мишљу, да и та два 5 дела и понеке популарне књиге не-
кадашњег свога учитеља Леваковића даде у новом издању (173).
ж
Али цела организација ћипровачке школе бедно је пропала у вртлогу ратних операција с краја 1688 године. Католици северозападне Бугарске и не рачунајући на своје саплеменике православне у вере мислили су, да је после пада ом пЕех НЕ на 40%2. Београда наступио слом турске империје: дигли су устанак очекујући с дана у дан аустријске чете.
===> 1
По Миколи Пеццану ; КАнугаов Али пре но су оне стигле, Ћипровац У масцарфни Познишећном је ужасно пострадао. Ко их је тако иАНаНА у свирепо казнио, није још јасно. Има
их, који мисле, да је то био разјарени Маџар Имре Текели (174), али ће бити исправније мишљење, да | их је сломио ранији румелијски беСл. 7. Пејкићево „Зрцало истине“ (1716). глербег, а онда одметник од султана и чувени пљачкаш Јерменин Јеген-ООсман-паша, познат као Ђемо Брђанин у нашим народним песмама (175). Свакако од Ћипровца и његове цветне околине није остало, тако рећи, камена на камену, све, што је и сећало на католицизам, тамо је до темеља срушено, а оно мало људи, што су успели да умакну мачу, прешло је Дунав, да их бујица емиграција разбаци свугде, чак до Сент-Андреје. а и у тешком изгнанству осећали су се дуго симпатични рефлекси ћипровачке школе. Још 1716 један ћипровачки избеглица, дон Крсто Пејкић као
рђаћо, 8 акисећио 4! уам езетр: ф! тојн Веан Зегш 4: Гло Етан деј 1аћезво Окате ф 5. АсовНпо, сће Етопо гресјатенје Фион деЏа тедегипа Мегате Шпрегаштсе део Апсећ. Пефсаћо да] тедезто Ашкоке аПа СЈопозавита Мекопе а: Готебћко. Соп ачаНго Таџоје сорлов ја те, Рита де Ашкоп, Зесопда де' Сарбоћ, Тетта де Веац, а Оџата деЏе сове појађ. СОМ ШСЕКМХА РЕ' 5МРЕЕЈОЕЈ, ЕТ РЕЈУШЕВО. 1М МЕМЕЛА, М РС ХХМ. Арргезво б!омапш Сиемоћ.
(173) Милевљ 117.
(174) О. Р. Веаоге, Масе, МиКоуаг (1914), 47.
(175) М. С. Дриновг, Сљчинвнил П, Софил 1911, 314. Б. Цонев, Описђ на ржкописитћ и старопечатнитћ книги на Народната библиотека вљ Софил, Софил 1910, 448. /. Н. Томић,
Историја у народним епским песмама о Марку Краљевићу 1. Песме о Муси Кесеџији и Ђему Брђанину, Београд 1909, 95.