Glasonoša

3 А Б А В А. СТРАНЕ ВЕСТИ ^егл; ма имамо зло исето; бежа изешћете. Јјмхамча.' аеке оао мене изести; ја сам стара, мршава, саме кссти. ,Дегб: та ваше псето најволи кости да једе. Лакор: десет данасамокако восимове чизме што сам од тебе купио, па ево види ве^ се поцепале. а ја што купим од тебе ве траје ми ви два дава, па се виком не жалим. Лорд Норт, енглески мивиетар, под своју старост ослепи. Кад се у једном друштву нашао са мајором Бером, неглашњим својим најве^им вепријатељем, рекне му: ,,мајоре ви сте највећи мој протижниксвагдабили, алисададао бих бог зва шта да вас могу видети". ЛГееесга.- ах, ти си ми хтео да вапишеш љубавно писмо, па си ми послао празан табак артије. Ждадо.жс%а : тим саи ти хтео казати неопасану м ју љубав. пошто ^ете ми дати онај златан сат на вересију? Са^муа; Даћу вам за 600 динара! Дл/^омм Добро, ево )а узех, сад је ово мој сат; али ја бих га продао. Колико ћете ми дати готових новаца за овај сат? Са^м/а: даћу вам 400 динара. Дм^ом: пристајем, дајте новце. ?);аоза^: па како мислите да ми извадите зуб а да ве осетим бол. %<5мм -мкар: даћу вам једну медециву која ^е вас са свим онесвесгити; иа док се ви повратите и пробудите, ваш је зуб веће извађен. Т^аоеа^; (извтди еесу и ночне бро ати своје новце). %бмм мскар: оставите, кад свршимо ноеао онда ^ете ми плагити. Тумоза^: знам ја то, али хо^у прс него што паднем у несвеет да видим кслико имам дуката у веси. Ога^; јеси ли нлатио твој дуг каФсџији 50 динара што сам ти послао ? Смм; од шест казеџија незнам кога мислаш. — Дслазак цара аустриеког и царице у Гастаја да аоходе старога вемачког цара, то је посета учтивости; оастанак пак њихових миаистара највише ^е томе принети да Немачка и Аустрија, које су своју политаку уједно спојиле, сада и своје економске интересе тако удесе да једно другом ве сметају вего да се нотномажу. На томе се ради да Ауетрија и Немачка ступе у заједвичку царину, да никаквих ђумручких граница међу н,има вема. Ивдустрија и једне и друге државе ублизо стоје! те тако не^е аи једаој бити штете^ ^ вадметање, што ће опда у њиховим Фабрикама морати паетупити само ^е учиаити те ).е добро^га њихових Фабрината вапредовати. Ме))у тим, као века загонеткк; противу науке коју вародна екчномија нроповеда, Румунија, у којој је врло елаба индустрвска производња, показује знаке да се и она жели томе царинском сајузу прид);ужитч. За мивисгра Брацијана, који полази у ческа куиатила, веле, да се тога ради састаги са министрима немачким и ауетриским. Румувија по свој при лици мисли да ће, кад стуни у ту заједницу, моћи на нрвом месту сгајати са свчјим сирчвимј не обрађеним производима. Тим пре она то цривуђева ;е чивити, што је са Француском стунила у ирави царинеки рат, и нема надежде да }^е се њени вроизводи у Фравцуеку пуштати * јер Француека тако је сада једка на Румунију] дз на.мер^в& и свегд иославикд из Букурештн позвати. Талијанскавчјска, штосевалазнуАФрици, изложена је таквој вру^иаи, да је дошла у врло рђаво етање што се здравља тиче. Од толико меееци нињта не ради и не види се шта може тамо радити, где Европљави не могу живити, а међу тим влада талијанска намерава још војске тамо слати Оиозиција врло ее чротиви таквој политици владе. Мојсеј МовгеФиори, један од најзнаменитијих и најчувенијих Евреја у Енглеској, који је многа добра чинио и лен спомен у свету заслужио, умро је у 101 гчдини своје старости. Стотине различитих дружина испратили су га; министри и свештеници свију вера присуствсвали су његовом иогребу; варош Лондоа изјавила је своју гугу као о једном великом губитку Енглеске. Све вовине спомињу га као великог пријатеља целога човечанства. У Шпанији беевнло колере све векма расте. Разболело ее 19. т. м. 3168 аумрло 125И. То је ио званичвом извештају. Ме1)у гим тде који путници казивали су да има села и вар< ши што су са свим опустили, неки су номрди веки разбегали се, тако, да је по улицама и ку!.ама оегало мртвих несарањених. У селима и мањим варчшима лекаре вико не слуша а шнански свсштезици наре^ују црквене литије и предик^у