Glasonoša

Врфј Ваљево !3 августа !885 Годв:^:а, з,_ ИЗДАЗИ умримж ж сетжож ГЛАСОНОША ЦЕНАЛИСТУ 6 диз. год. 3 дид. зд по год иесеззоМдр, д. ОГЛАСВМА 5 ПР дин. од ПЕТИТН^ГГЕДА , + + * + * + + +д + ШМИ -+,+++?*+++++++ САСТАНЦИ I. Годаие 1785 нико није миелио да после сто година мусломански вдадалац још у Цариграду седети а владати. Два велика царства, ври нодпуном миру уЕвроци, окренули су тада своје погледе на иеток. Катарина друга в ЈосиФ други, седели су на црестолима те две царевине. Држало се да им се треба само споразумети, и турско царсгво, као сваку пустолину, за колико се погоде заузети. Хришћани у турсном царству са радош^у очекивали су тај тренутак, а хришћани целе Европе били су ваклоњеаи том предузе^у да се ислам, воји Је толина опустошења до Беча починио, потисве у земље његовога иоетанка, у Азију. Цар ЈосиФ, који тек беше стуиио ва владу, у мислима, да се, иошто веке лепе земље за себе заузме, у Царитраду прогласи грчко царство, реши се на путовање и год. 1787 дође ва договор у Херзон недалеко од обале црнога мора, руској царици Кагариаи, која тада навршиваше 25 година своје владе, и коЈа је за сво го време у свсму сретно успела штоје год почела. Она је тежила да се ирогласи за краљицу тавриску и да се врунише као царица османског царства и дала Је на капиЈи херзонске Вароши написати : ^овуда иде пут у Цариград." Султан видсвши да се то радм око деобе његових земаља, те исте године, одмах после тога састанка, објави 16. августа рат Русији и Аустри)и. Обе царевине биле су на то снремљеае. „Хоку да осветим човечанство:"рекаоје цар ЈосиФ нолазе^и ва војсиу, а великом Фридрику, ирајском краљу писао је : „надам се да неБете ништа имати против тога, што &у неколико иових милиона у Немце иретворити." Турска }е била ;ош силна и Јака У томе рату Аусгрија није ништа лобила Кагарина пак у миру 1791 године, у Галацу, унеличала је Русију са неколико важних турских земаља. У тчме до^е страховита олу;а са запада. Владаоци и дипломати ви о чсму другом вису мислили вего само о франпуској револуциЈи, која је узелаправац да обара цркве и престоле. Турска царевина само цривремеио оетављена је на миру. Русија, и АустриЈа свагда су мислиле да од ње учине оно шго и од Пољске. У снима доцнијим са ставцама њихових владаоца водио се ра8говор о томе и нигда се нису моглв иотиуно сагласити. Мс^у тим и аароди у турскоЈ царевини долазили су све више до своје свести. Што је Турска нише слабила, -гим еу Грци, Срби, Бугари и Румуни више иомвшљали ва прошлост својих аегдашњих држава и на будућвостсвоје нсве самосталвости. 0 том њиховом осећању Русија и Аустрија водили су рачува само у толико у колико је то могло послужитв њиховим намграма; иначе свагда су ишли на то да се споразуму. Од тога доба Аустрија је свагда ковтролисала планове Русије на истоку. Јелнсга дава цар Виксла седео је са својим првим гевералима у војевом савету. Карта Европе беше пред њима, цар и Диби& гледали су на исток и испитивали путове што воде преко Дунава и Балкана, а за цело то време генерал Паскијеви^ држао је свој прет пободен ва Карпатима, на граници аустро-руској. Цару Николи. који је вепреставо говорио о преласку руске војске преко Балкана, иадне то у очи и рекне: ,,што држите прст једвако на том месту ?" а Паекијеви^ одговори; „ви идете преко Дунава ва Цариград, а ја овде веирестазо видим 300 хиљада војаика у белој аустриској униФорми. Наш је пут презо Беча у Цариград.'* Војска је руска пошла, тукла се, ДибиК је прешао Балкаа и добио мме Забалкавеки, мирјеучињен, турскацаревина остала је. Од тога доба цела Еврона, а особито Еаглеска, почели су водити веКу бригу о одржању осмавске царевине. И аустриски и енглески дипломати говорили су Русима.* за све друго лако би се погодили само кад би било два Цариграда. Године 1849 указала се прилнка цару Николи да носледњи удар зада европској реводуцији и да благодарн< шГу обвеже Аустрију да јој на истоку ве смета. Руска војска до^е у Мађарску у иомоћ цару ауетриском. Свуда су наилазили на словеае с којима су се могли разговарати, и руски војници идући кроз Увгаријукадсубили близу Дунава нитали су: кад^емо ве^ изаГи из руеког царства? — Поеле неколико бојева комаадавт руске војске укратко али гордо пише цару Ниволи: Увгарија лежи пред ногама вашега величанства. Повраћени ва престо цар и ираљ Аустрије изгледао Је тада као вазал турски. Цар Никода почео је мислити о Цариграду; његов супараик не^е му више правити ирепреке. Да би то још боље утврдио дошао је 1851 године еобом у Олмиц у походе своме младом заштићенику. На све љегове речи одговарало му ое: тако је, разуме се да је тако. Још му је Еаглесна малко ва путу стајала ; носде неког времена у разговору са њеним послаником, СеЈмуром, додирнуо се наследства „болесног човека" Турске — а Сејмур га занитао: „шта ре^и Аустрија на то?" — „Ах, одговори цар Никола Аустрија не може друго што хтети него оио шго ја хоћу".