Glasonoša

гЈВрој 51 Вамво 20 августа !885 ИЗЛАЗИ умржжхож и петхож гжсовош ЦЕВАЛИСТУ 6 джз. год. 3 диз- за по год кесечзобОпр. д. ОГДАСИМА 6 ПР. ДИН. ОД ПЕТИТНОГ ГЕДА ИЗГОРЕЛА СТЕНА Шга, ти си то? Да ли ее ко подсмева са Лепа Пиуна била је повосита. врло поносита. I Није она бадава имала велиае прне очи, обле 0 обрве и кукаст нос. Уста јој не беху баш са е евим мала, али ипак лепа и кад је говорила или ) се смејала, ноказала 5и се два реда белих зуба. 1 Подигвула би витице косе своје као кр^ну на ^ чедо и кад је свет види где полако про^е са уздигнутом главом, називаше је са љубазним , осмехом: иринцезом Али Пауна не беше тако ; ионосита, и не окреташе гдаву, кадјепролазио ] ' Таназо. Слушала га је, кад јој је говорио о „хори" } } (народна игра). Ме^у тим, кад би когод покушао ! да је кињи, говоре^а јој о млади^у, њене се јагодице 8ацрвене, али њене оштре речи преки- ј даху код орског иитања сваку намеру за лакрдијањеи. Млади^и су завидили Танпзу, а нарочито кад су чули, да јз веИ и прошевина свршева. Дође рат. Таназо је морао да стуии у војску и да се упути на Дунав- Пауна је крила сузе иред светом, али је на само плакала и вико је не смеде запитати шта јој је. Нико није иогао бита наметан, од куд да она ирва у вароши ана све новости са границе. Ужасна је слабост обузе и она би нрину))ена да се предржи за зид при уласку у варош, кад се поче говорити о нраим биткама. Пауна више не сиа ваше ноћу и често је морала да остави ламну да јој горе по сву по^, да би само отклонила одеебе ужасаа приви^ења, што )ој аоказиваху Таваза покривеног ранама, издишу^ег, или мртвог. Тако је једае тамне н<Љи остала седе^и, обучена на своме кревету, бсз да је приметила да се неко мота око куће и да гледа на њен прозор. Није ни знала колико је била, гледајуки својим великим очима ираво иреда се, а мале ручице своје прекрстивши нреко колена. На један пут она чу неки мали шушањ око прозора- Сирота девојка " дрекне и задрктавши окрене главу на ону страну одакле је чула ларму и гледаше у номрчини. Учиии јој се да види Таназа, на мало за тим чу да је неко зове: „Пауна, драга моја Иауна, молим те изиђи, ја сам, Тана8о!" Науна педиже резу једном руком. Она изиђе и на^е се у наруч)у Таниз<вом. Али гаснаодби ј рекав му.* * Ову је првчу пиоала румуисва краљица Јелисавета ! П08ната у ктижевности под псевдонином Кармела Силве. } Са румунеког нрсведеиа је на фриннуски ииијесафран ; цуског превода доиосимо напгиж читаоцииа и трудили смо ' се да одржимо како боју и -гон прпче. тако и ц<-лпну ори гип.<ла, Д. МНОМ ? — Зар ве видиш твој прстен Паува н овде, о врату малу ииовицу, што си ми је ти дала. Мени је ве^ досадило; хтео сам да ввдим дали си ме заборавила. — Али ко ти је дозволи<.< да оставиш војску. — Нико. Ја сам ! — Нико? и ти си опет дошао? Како? Рат је дакле свршен ? — 0, вије, рат још грзје, али ја еам побегао из љубави ирема теби. — И8 љубави ирема мени? — Пауаа се васмеја загугпљивим гласом. Зар ти мислиш да ја волем да ми заручник буде бегунац? Одлази, бежа ми испред очију! — Пауна! Т« је дакле твоја љубав према мени? Ти ме шиљеш у нропает, на емрт. — Иди где хо^еш, али знај добро да ја викад пе)*у бити твоја жева; јер би била принуђена да презирем свога мужа, а то не би могла ноднети. — Ти волеш другога! — Не, Таназо, никог другог не волем до тебе. Провела сам дуге но^и мисле!пи на тебе, али никад нисам мислила да волем једнога страшљивца ! Паува покри лице рукама и илакаше. — Мислио сам да ^еш ме радоснодочскатв, да ћеш ме сакрити код себе. — 0, чудне срамоте, повика девојка, каква гр.:на срамота, што сам ее заручила с тобом !.. Слуша; !.. Буцег (брег карнатски) ^е пре јИЗгорети, но што )гу ја бити твоја жена. — А ја чи се заклињем, рече Тавазо, да ме неБеш видети друкче до рањена или мртва. У оном тренутку обоје се гледаху очи у очи; њихове ватрене очи гореше у помрчини. На )едан нут со расу ио небу, изнад њих, нека црвена светлост и кад подигоше главе они видешо да један од врхова клисуре Буцела горе. Светлоет је расла све више и на једав нут се подиже црвен пламен, који изгледаше да лаже звезде. Заручници се окамгвише од чуда. Прозори ва суседним кућама почеше се отварати, људи викаху једни другима.- шума горе! брдо гчре! Пеи ла)аху, невци певаху. Пауна увати млади{па за раме иа и одгурвув га далеко од себе рече : ..Одлази. Бежи, сакрл се, ако већеш да свиснем од стида !" Она у))е у собу, затворила врата и угаси видело. Дрккућим срцем она виде како се Таназо удаљује, крију^и се под сенкаиа од кућа ; за њим гледаше зажареа брег, како се лагано гаеи, и не одговараши онима, Ш'0 А<Д)ши да је зопу да види чудо.