Glasonoša

еким племенима,- мали је део њих ратобораи. Руеки и енглески учлив тару се и боре међ собом у Херату. Прошлах годива Еаглези еу озбиљски говорили.- ако Руси заузму Херат да ематрати да је Русија објавила рат Еаглеској. Сада, кад се Руси приближују Херату, говоре да Азија има довољно просторије и за Русе и за Евглезе. Неки немааки молер види у Риму једаог необичвог просјака са белом, дугачкои, запушћеном брадом и косом, у дроњавом и окриљевом оделу. Желећи у својој 8бврци имати ту необичву елику, позове тога просјака у евоју радионицу, и почне га моловати. Пред вече, кад га отпусти, даде му један дукат н рече му да сутра рано онет дође да седи, како би за неколико дааа могао ту његову слику потпуно евршити. Просјак прими дукат и иду^и путем помисла: кад ми је дао дукат што еам овако прљав и неочешљан седео те ме сликао; даће ми три пут више кад се угладим и очиетвм. — За то сврати ее у берберницу те се лепо ошиша и обрија, за тим вешто узајми а нешто купи лепих хаљина и сутра дан рано оле молеру, који, вад га види ожалоети се и повиче: ^ах, шта са урадио!да сам довршво твоју слику као што си јуче био, могао бих је, као велику реткост, продати за хиљаду динара; а сада си обичан човек и не вредиш ни једног дивара", и отера зачу^еног етарца. Један Немац, што је д^шао у Сарајево, пише своме брату у Берлив. То писмо штампано је лнве у немачким новинама, оно, између осталога, гласи оваао: „ово је у сваком аогледу нрекраена земља, за то одмах иохитај овамо да ее еити наједемо и нааијемо; јер половина босанских житеља пигда ве једу свињско месо и не пију виаа, а ова друга половива 222 дана у години ве једе ни меса, ни јаја, ни еира, ни млека." ^Евс, поелао је мајетор овај рачун и молио вае да му одмах иенлатите"; рече шнгрт једном кицошу. ^Како ее зове тво} мајстор?" унита га кицош. „Зове ее Урош"; одговори му шегрт. На то кицош рече: „поздрави Уроша и кажи му да ја по азбучвом реду пла^ам моје кредиторе. Ове године испла^ујем оне чија се имена почињу еа пиемеаом % као што су.* Димитрије, Деепот Дамњан и т. д. Кажи мајстору да еам ја врло тачан и уредав, и ве могу вишта преко реда чинити. Ко жели да му во^ка добро роли, треба да је окопа и ту земљу око стабла помеша са зрелим ђубретом. Шљиве и сваку во^ку треба од сувишнах грана окресати и од маховине очистита. Сеако оао меето, одакле се грана одеече, нужао је одмах замазати. Зачуштене шљиве, или оне што еу чепЉе сувише многе родиле, могу тако да ослабе ла са свим престану плод нриносити. Такав воћњак може се подмладити кад у нролс^е све гране, до трогодишњих изданака, окрешеш, но тако да шљива залржи исти облик што је имала. Нри дну треба бар две гране у накрсг оставити. Нарочито младе воћке нужно је кресати. Сувип)е гране треба до еамог стабла отеећи. Ако у марту месецу на шљиве падае снег, треба га стресги и око етабла, што се више може, згрнути и утаикати, и онда таква во^ка доцније ^е цветати, те тако не^е јој цвет нромрзнути. Кад стабло од во^ке очистиш од маховине и печурака, онда га треба разжиђеним кречом, у ноји да се успе нешто пепела нремазати. Особито за неговање шљива треба се стзр&ти јер онб су^ од неколико години, посгдле важаа извор за богатство наше земље. Извоз ракије и сувих шљива 1863. године износио ;е 180 хиљада дивара а извоз само сувих шљива 1883 године повео се до 20 милиона килограма, у вредноети преко 500 хиљада дуката. Патое у еобама вајбоље можеш опрати кад помшнаш један део скоро загашеног креча са три дела чистог песка па онда тиметрљаш даске. То, не оамо да с.ве прљотине и маснмце са даеке уклонч, него и све буве и друге бубице затре, а даске остану необично чисте и беле. На многим местима, нарочито где има слатких ствари, навале мрави и чине штету и досаду. Њих можеге пајлакше растератн кад са ненедом иомешате чн^ и то поснет? ао ватосу. Мрави тако^е беже са оних места где метете досга нелена, кудељве стабљике са зелеввм лиш1,ем и где натрпате орах <во лиш^е.