Glasonoša

]^ете ва један вомада^ од млечпог пута откипуте светле магле, воја се зове Аадромеда. Ту, са обичним дурбиаом а и иначе ако имате врдо дибре очи, можете видети нову звезду к^ја се п ре 14 дана на небу појааила. 0 тој новој звезди учени људи сада различито, али вишта извесвог, пишу. Једви мисле да је то ново сунце што сеодонееветлемагле ст-всрило и у ватрену куглу стопило. Други опет м!всле да је у оном далеком небу догодила се нека револуција и да је један тамошњи свет поовао и у небеску прашину растворио се, а његово еунце изгубивши с.воју равнотежу лута кроз неизмерне просторе, па дошло и до наших очију. То еувце или ће ближе к нама до&и, те 1,емо га боље видети, или ће промевути своје путове и ишчезнути за кратко време. Та звезда за наше је погледе нова, а она може бити ето тине година ту стоји и тек је сада њена светлост до нашихочију доорла. Јер, од вашег сунца до ваше земље има 100 милиона еати даљине, за коју даљину еунчана светлост треба 8 минута да. пређе; а за светлост оне звезде, која је миЛ№0не пута даље од вашега сунца, греба стотиве година да до^е до нае. Зна се да је велика звезда Сиријус, која ее у јесен види на југу, тако далеко да њена светлоет треба три хиљаде годвна да до^е до наше земље. Дакле, кад би бог такву једну звезду у таквој даљиви данас етворио, ми је не би виделв пре три хиљаде година. Толико би времева требало да њена светлост путује докле до наше земље до})е,* нремда еветлост за једиу секувду прелети око 80 хиљ. сати даљине. уакле кад би око ове ваше звезде једаа свет постао или оропао, ми би тек чосле веколико стотина или хиљада годива приметили. Такве даљине људи могу само вагађати али никако извесно, као што могу о вашем еувцу. месецу и свима планетама, казати. Млечнм пут и све подобве маглице, што се на небу, као светли облачиГв, виде, јееу ваздушни гас, васеленска ираматерија, из које ее, кад се згусве, сунца и нови светови во законима природе стварају, па кроз милаове и билионе годива, н<< истим закоаима, опет у такав гас растварају. Тако је и та вова црвено жућ ћаста звезда постала, јер извесао зна се да је на небу то место, где ова сада стоји, свагда било оразно. Једна Римњавка запита светога !!авла: је ли грехота наруменити своје лице? Свети Павле јој одговори: „Јидни веле да јеете, јсдаи в?ле да вије; за тн ја ти саветујем да се држшп средине а да свагда варумениш само једну етраву твога лица" ,,Ах господине докторе, сваки лан све сам дебљи; хо^е еало да ме угуши. Шга треба да чнним да омршавим?" Доктчр: Почните пиеати иштампатисрпске књиге; то вам је преки лек. рДЗ.УИЧЖЗСГ-В" Један човек од 72 годиве иотрошио }е времена од евога живота еамо аа ечавање 24 године (осам сати аа 24 сата рачунају^и); даље' свлачење и облачењ?, умивање, бријање и друго ситнице, рачунајући дневно еамо 30 минутс, изноеи за 72 године једну и по годину. За тим долази ручак, вечера и тим подобна нега тела, дневно два еата, што чини 6 годинз.. На нразне разговоре, каФане, шетње, свађе и т. д. два сата двевно, за 72 године износи 6 година. За тим различве болести које нас од колевве прате, 2 еата дневао, свега чини 6 година. Детињсви живот бар до шесте године не може се рачуваги ни у што. По томе онај што је жчвио 72 године нмао }е само 13 година правог живота и озбиљног рада. Да би човек могао своју машиву, што се зове тело, 72 године одржати да се миче и ради, нужно му је за 72 године што чиви 26280 дана, 52560 Фувти течности као што је вода, вино, пиво и т. д. у евој трбух усути, а толико исто хлеба, меса, зеља и т. д. На веким кароливским оетровима живе полудивљаци Гварани, али ипак има}у веку сорту еудова. Кад канва жена 8а какву кривицу буде оеуГ иа да доби}е 25 штапа, гуд неће да }е бије него свагда 8ове њевог мужа да ту пресуду изврши, који обично боље вего ико и еа највећом радошГу то чине. Немци су освојили тај остров и хоке та} закон у Европу да иренесу. Као што одееке повине јавља}у у Одеса свештеник Петров у иредици својој говорио је нротив моде и изобличио је многе женске сла-