Glasonoša

Врој ВаАево )0 септембра !885 ЗГоджжа, 1. ИЗЛАЗИ умрпихом и петиом ЦЕЗАЛИСТУ 6 дзп. год 3 див. па по год иесечноМпр. д. ОГЛАСИМА 5 ПР. дин, од НЕТИТНОГ ГЕДА За време прошле сзсије скунштивеке, овд. опттина донела је једногласау одлуку.* да се умсле осславици из овог округа да нодвесу предлог народаој скупштини да се овл. вижа гимвазија подигнз на велику гимпазију од 7 разрела. Овај захтев и одлука општинска потпуво је оправдана и похвалаа и заслужује да јој са то учиаи ва првом несту. Ова }е се општина од евоје страае вазда вољна ноказивала да помогне просвету. Тако сећамо се да је јг.ш од !882 годова оиштива издала неколико сготина динара само за чрављсње ориана за смештај књига и осталих учила тколеких, за ирегра^чвање собе за кабинет, за чрављење гимнастике, ограду авлије и т. д. Изгавала је, (што и еад сигурно чини) преко 200 дин. за набавку учила сиромашвим ученицима гимназије из ове општине и увек се радо одзивала кад би гимвазија што за школу потражила. Па и цео округ и онолина му вољви су ае само иросзету тражити но и подпомо^и }е, па и еве што округу на корист служи. Подигавши четири велике касарне својин добровчљним ирилогом, бев еумње би^е вољни и гимвазију иодиНи, у коју се сада само у први разред уиисало око 90 ђака. И одиста од кад је гимназија заснована у Ваљеву, вије оволики бро; јуака у ирви разред уписаа био, што је очити заак да народ кад чражи иодизање школа тражи их из очите потребе и шчо }е в^љан у њих своју дшу шиљати и подпом(Ти је. Велика гимназија била би потребна у Ваљеву и иотребнија него и у Шапцу, ма да и Шапцу то не споримо и миого би се исто тако радоиали, кад би се и у Шапцу подигла и велиг.а гимназија и виша девојачка школи, зашто [паичанима и чеечитамо на пожртвовању за п ..'.изање зграде и одлучном чражењу засвивања велике гимназије. Јер, овде долазе ђаци из пет округа: рудничког, ужичиог, иодринског, бео[радског и ваљевског, а кал се узме још на ум и природа околипе, оада ]една реалпа гимаази;а добро снабдевена настанницима и потребним свима училимг, бцла би од великог уилива по културно-материјалви развитак ове околипе. А кад би се поред једне добро уређеве реалве гимвазије засновала и једва училишва радионица од неколико струка привредвих заната, онда би било снага у Ваљеву, ноје кад би се какво корисно предузеће засновало, ве би ни ва иола нута стало, а ве јо^и у самом вочетку, као што је то био случај са подизањем пиваре и железвице овде. Ваљево би постало живо иокретно место и чуво благостањз, као што је и но цриродном своме воложају нуди сваком уиешаом предузимачу све услуге за производњу, украшавајуки га још евојим природнии блееком. Подаћи овде реалау гимвазију замишљамо енабдети је свима училним средствима, локалима и радним снагама да нотиуао одговори цељи својој и задовољи потребе околиве. Данас доаста треба подазати што вшпе школа, према добу у коме живимо. Краљсвина Србија треба данас да има бар десет реалних великих гимнази;а потиуно снабдевених свима сретстзима и дчвољним сна^ама. Јер, по нап;ем ми!!]љењу, увек треба великупажњуобратити и ва какео^у гимназија. Није корисно имаги ни велики број гимназија, а немати нншта у њпма: вемачи довољно (локала) соба, учила, спремних насгаввика и т. д. Узмимо нашу садању вижу гимназију. Оиа нема довољан број наставника, учила, нити еобадовољпо, ни подееаих за смештај учила. Тако шта је у стању урадити ваставпик рачуаице у нрвом разреду где има око 90 !)ака, поред својих 24 часа недељно које оа сад има, сигурно у оскудици н!!ставника ? Шга он може да уради са толико ђана и толико часова недељио, кад по недагогији етрого узев, само онда може бити сјајног успеха, кад има толико наставника колико и 1)ака, иошто је то немогу!ге, го сваком ваставнику треба дати по два дана да се спреми и одбере, п!го ћејчдног часа ^ацима [овориги !)а да гаразумуида их заиптересује !пто говори. А и при овој системи школовања греба бар по један сахат недељио са сваким ђаком да разговара, у рачуну ио .један задатак да нрегледа и но!!рави, а ои има педељно три радаа чаеа из рачуна, то му до})с око 7 мону!'и на месец, да можс угрошити