Glasonoša

У Фернеју — где је Волтер живио — евештенику била је име Кана (Бове). Кад је Волтер био при смрти, његови сријатељи желели су бар у томе последљем часу да га помире с хриш!данском вером, за то му рекну: „твоја је смрт близу, с тога дозволи да ти зовнемо господина Капу."' — Волтер одгонори: „бе8 вапе сам ее родио, без кане могу и умрети". Затим окрене се дувару и издане. Колико људи осигуравају сво} жиаот може се видети из ових грдних еума. Тако осигурано )е живота у Еаглеској за 13,520,000000. У северној Америци за 10 хиљада милнона, у Немачкој и Фравцуској за 3 хиљ. милиона; у Аустрији 1У, хиљаду милиоаа; у Русији 275 малиона дннара. Поред два велика тунела (Мон-Сни и Сенготхардеког тунела) што вежу железницом Италију еа северном Европом, договор ее води и сматра)у као реп)ено : да се прокопа тунел и испод брега Симнлона, и та би железвица скопчавала Швајцареку и Италију. Тувеаи заузели би 12 километара, грошка треба^е 74 милиона дивара; за десет година био би тај сав посао извршен. Светле иснрице. Ко па част ненозвав до^е, нико му не благодари кад по1)е. У огледалу види ее лице а у вину ерце. Ко не може да сноси дим ве може бити добар ковач. Ћутање не може нииога увредити. Овај којв може свама угодиги ие^е се вигда родити. Треба живити како се може а не како се хоке. Тежи је једаа драм з.чата од оке правде. Лењост иде полако али стигне брзо сиромашност. Ништа није лу!)е него за своје новце куповати кајање. Неможете учивити да једна нразаа врећа усправо стоји. Кад је газда кратаовид слуга хоће са свим да ослепи. Свако дрво има свог црва а свако брашно ; своје мек^ње. Ко грошеве штедв та) можс по времену дукате поклањати. Често више вреди драм пријатељства него ли ока правде. Свака птица пева како )ој )е кљун нарастао. СТРАНЕ ВЕСТИ Фмлмиоиољ 10 сент. Бугарски кнез приснео је у 10 часова пре нодве. Но свечаном благодарењу у саборно) цркви у!ш ће кнез у конак где примити подаорења од стране привремене владе и вашег свештенства. (7ор5му'а 10 септ. Каез бугарски известио је телеграФски сигнатарне силе о своме поетупку. — „Полит. Корееп.'* дозваје из ноузданог бугарског извора у Филипопољу, да кнез намерава да одржи однос зависности од Турске и да ве1.е против ове непријатељсни поступати. Филмиоиољ 10 септ. Од свију овл. ковзула био )е на железничкој станици при лоласку кнежевом једиво руски ковзул у грађанском оделу. Сор?м/а 10 еент. Отварање вародне скупшгине одгођено је за 12 о. м. Из Филоиоиоља )авља ,,Покрок" 8 септ: На Шипкипом кланцу испод св. Николе пали смо ми бугарској војсци у руке. Нограничва ограда }е изваљена. Између Румелије и Бугарске данас је нестало границе. Чланови румели)свог друштва за гимаастику и борење нолазе на грааицу ла бране отаџбиву. Гараизон у Александриноиољу састоја се само из осам батаљона. Говори се да ће се овај гарнизон појачати. Из Љтроарада јавља „Кор. Биро" 8 септ Овдашњи лиетови сматрају проглашено сједињење источне Румелије и Бугарске као неизбежну носледину стања стварв ва балканском полуострву, а ма да се еве новине у опште радују сјгдињењу, ипак ее „Новости" показују брижае због последица које могу отуд наетнги. „Новоје Времја" држи, да би Турска могла продужити ево)у егзистенцију у Еврони еамо тако, кад би се одала попусгљивој нолитици према Русији, балванским државама и Аустро-Угареко). Из Дараза јааља ,,Кор. Биро" 8 сзпг.- Овдашњи лисгови гоаоре о дога1)а)има у Источној Румелији и сматрију таиошњи чоложај кго озбиљан. — У извес.ши дчпломагским круговама Формално се поблја воет да су највовији дога-. ђаји у Бугарекој епремљени у Крсизиру и да су