Glasonoša

; :вр.ој е8аље8о 8 Марта !885 цЕаллисту § ДВЗ- ?9Д. 3 ЖКЕ ва П9 ?9Д, иаоечаобОпр. д. огласима 5 пр. дин. од иетитног реда ЗВАНИЧНА ИСПРАВКА У 5. бр. „Гласоноше" отштамиаво }е : као да ) су се века три гра^ааина овд. скрхала у воду ' ва^уорији и т. н. Не сто}и тако у ствари, но овако.- Три изЕ иесва овд лида, доцно прек-синч^ пошав од крчме ^ Дивачке уларе мимо једве мале ^уприце што ! пропушта воду иреко чута и ту зачадау, во ) одмах се дигну и здраво допутују амо. Тражио сам, да се износач ове иеистине : казви. Бр. 1454 ) 6. марта 1885 године. Начелник срескн Ж. ЛГ м м о в м м о в м: 3 А В А 3 А. ^'члсмм дом. Онога дана кад се у велико} ва; роч:и бал даје, чо многим }е ку^ама ве^а журба : негч и на сам балњи дан. Ћерка је из беле зоре ; уетала и са меке чостсље лаким скоком ско' чкла, па }е, и не дчручковавши, чристучила счре: мању, и кадсу јој каФудонелиона ју јеио; чила овако с ногу. Цело чре подне прошло је ; У удешавању и спремању за боцбу против не} чријатеља, ко}е тога вечера треба у засенак ба) цити, и чри том је собарица, деена рука гоепчђици ) била, а богме и по коју пргаву оиомену дчбила. , Дчшло је подне. Гчсичђица ништа окусила ни}е. ! Кад се за бал спрема онда многа аиетита нема. . Мссто оее^ања глади госпођица осе^а само како { јој тајнчм ралош^у исчуњено срце узбу1)ено куца, ; иа нестрнљиво очекује кад ^е се пчјавити Фри- зерка, да }чј помогпе најлеишом бити. Подве }е < чрешло, Фризерка }е дчшла; коса је вештачки 1 удешена и урешена, коврчице су ђаволасто размештене и госпођица ве^ не еме главом слободно да влада; али нема некога без когаништабити не може. Сви ку^ани истрчавају ва врата да виде да ли не иде — нема га. Госно!)ица седи па бледи, и огорчено запита.- ^где }е, -га где је, камо га, та ^ за бога, скоро ке отночсти, остаћу, задоцпи!<у!" ^ Једав од ку^ава иде те се попе на тороњ, да види да ли ве иде — а}а, нема га, па нема. Најзад се ве^ један пут зачује: ^ево га, ево га иде! Ко? — кројач што }е иравио хаљину за бал. Ето га, воси хаљиву; госпођица весело скочи, трчи му у сусрет, кори га, спрема се да замера, али хаљина стоји као смишљена, замсрке нема, сви су задовољни, и кро}ач се мирно ку^и враћа. Сад вастаје кићење, а у томе се појављује младо момче с иукетом у руци, па га поклања госпођнци да се закити њим, и она га ирима сз љупким осмехом, ко}и му да}е право на један валцер на балу, и момче се сретно удаљује да се балу приближује. Сад се навлаче рукавице и отварају кути}е и стаклићи с мирисом, којима }е намењсво да продстављају мирис душе девојачке, и да заносе онога који буде сретан да с госпођицом игра. После свега тога изи^е мајка с поуком: како треба бити умерена у игри, како се треба уздржавати од }ела и пића, и како треба млади^има давати на звање да ваља да се ематрају сретвим, кад са њеном ћерком у разговор ступе. „0 мајко, не брини се за то, олавно сам ја вавикла ва то", одговара ^ерка нестрпљиво, на пита да ли је већ време да се иде, и онда се пошље ко да оде до меета где ее бал даје, да провиди иако }е тамо, и има ли ве^ кога, јер није у реду бити први. Увода се враћа и }авља, да је већ пуно света и да [е време да се полази. Госпо^ица скочи у Фијакер, и њихајући се ва меким Федерима његовим, свсчано доеие ло места где ее бал даје. С нестрпљењем се пење уз степевипе, а још нестрпљивије скида у гардероби огртач и горњеодело, и величанствено ступа на врата од дворанс, па се, опијена 8вуцима дирл.иве музике, раздрагана пушта у вртлог весеља, који је носи, који је зачоси, као што }е она мислила друге заносити. мтудемта. Срела се пред каваном два шгудевта, обојица празне кесе, па пошто се поздраве један упата оног другог: „имаш ли новаца?", аонај други, чудећи секако може да га тако што год инта, повиче.- ^имаш ли ти иамети ?"