Glasonoša

^Егрој е. ВаАево <5 Марта )885 ЗГодкжа 1. ЦЕНАЛИСТУ 6 двп. год. 3 дап па по год. несечпобОпр. д. огласимА 5 пр. дпн. од иетитног реда ТЕОФЖЛО СВЕТОГОРСКЖ у. Но пустињи лутам, ва камену спавам, Разореа/ прошлост у мислима етварам. Еаква ејајкост беше цара Фараона! Каква слава беше мудрог Соломона! Гледам њине баште, елуге и војнике, Чујем песме, гозбе, видим споменике; Сваком бљеште очи од сребра и злата, Закловилн сунце зидпви палата. Би рекао: све је за вечност створено! Али сада где }е? све је оборено. Све траје, све прође — сам пророк вапије: Кром једнога бога вишта вечно није! Из једнога друго природа претвара Време диже царства и време обара. За то припадаимо богу јединоме, Духу несазданом, духу вечитоме. Молитва је нама чудну крепост дала Нротив нишгавида и против сзих зала. У једној гостионици били на каартиру заједно у једиој соби поп и трговац. Трговац је морао да рани на пуг па каже послужитељу да га пре зоре пробуди како не би одоцаио, пошто железница полази раао из јутра. Кад га је послужител. пробудио, он у оној хитњи, у којој сс обичво путвици налазе, толико се збуни да обуче, у место својих, попове хаљине. Тек кад је сео у железницу и кревуо ее, онда погледа се и кад види на себи поповске хаљине, он повикне: г,Бле, овај пробудио попа местомеве!" За једнога причају да је био толико шаљивчива, да се чак ни ва смртном чаеу ни}е могао да прође шале. Кад је век издиеао скупе се око њега жена и деца и ставу плакати, а он ће им рећи: ,Не бојге се, не бојте, недам се ја жив смрти у руке". " Једноме старцу умре баба, е којом }е по века свога у миру и срећи провео. Дуго )е старац бабу жалио и миелио какав ће јој сномен подићи, па најпосле, виде^и како му )е кућа без ње празва, извади из собе не& крај које је зими е бабом на'слађе часове у разговору проводио, па је пренесе на гроб своје миле покојнице, те је после често ва гроб ишао и кра) пе^и седео сећа)у^и се слатких часова, које је векад за живота бабина кра) ње проводио. Во времја оно, кад )е свак могао бнти практикзнт, и кад се на пароброду слабо возило, прегледач билета, при поласку пароброда из једне вароши упита )еднога који се по ла^и мувао: јеете ли и ви „пашажер". „Јок", одговори он, ја сам практикант". Једна баба по^е из једне палавачке вароши еину у Београд, па оде да на агевцији извади билет за пароброд. Агент је упита ко)и „плац": први или други „пошто је један а пошто )е други, упита баба". Он јој каже. А она упита: „А хоће ли оба плаца заједно у Београд доћи. Хо^е. Е па онда, дај ми она) што )е јевтинији. ! На једном балу, пре неколико година није било довољно „Тенцера". Један приређивач, траже^и некој дами играча, при^е једноме, ко)и је стојао па га запита: „Јесте ли и ви „Тенцгр". „Нисам", одговори он, „)а сам трговац". НАУЧНЕ ДРТИЦН На хиљаду година пре Христа, најстарији споменици што су се нашли показују вам да еу људи ематрали пчеле као најприљежније, на)вештије и најуредвије раднике. У томе пи)е их ни до данас ни једна животиња претекла; и давас вајученија људи посматрају нчеле, пишу о њима и што их више позвавају, све им се више диве. Сада, нарочито у великим варошима, људи теже томе да се рад и сви послови поделе. У Швајцарско) већ одавно уведена је та подела, тако да чри саџијама еваки комади}! од сата има свога особитог радника, који вишта друго не израђу)е оеим тога свог комадића. Доказато