Glasonoša

Врој 10. балево 22 Марта !885 ЗГоджжа, 1. ИЗЛАЗИ утарзикси и петкои ГЛАСОНОША ЦЕНА ЛИСТУ 6 дип. год. 3 дип па по год. иесечнобОпр. д. огласима б пр. дин. од петитног реда ТЕОФИЛО СВЕТОГОРШ VII. На дрвету овом крст сам изрезао И пред њиме ја сам на колена нао; У овом знамењу утехе валази Свака добра душа кад на зло нагази. На кроту су мвоги ир.чведни страдали, Трпели су телом, дтшом се надали. Ко с оори за светлост он у тами умре, Ал Хриетовом сузом своју сузу утре. Тим надвиси човек друге животиње Што не мисли аа се већ на своје ближње. Мир је проиовед'о — војници га вукли, Тражио слободу — робови га тукли; Брави сиромахе — еиротан )а ружи, Слави једпог бога — свештенство га тужи; Казив'о исгиву — клевета га стигла, Сејао је љубав — омраза му викла; Проповед'о правду — на крст га раепели, Искао је воде — сирће му донели. Да се опст роди то би исто било, Хришћанетво би Христу трнов вевац свило; Није он сам био гито је страд'о тако, За сва таква срца свет је овај иак'о; За то је чрориц'о он царство божије; То је век разума — нитта друго није. Благо оном ко се у то доба роди Да проведе живот у нравој елободи. 3 А П А В А. м медуеам7<м/'а. — Ви пушите — Пушим. — Колико има како пушите? — Па, има више од 10 година. — Штета, до еад би за ове паре. што ете потрошили на дував могли кућу нодићи. — А ви ве пушите? — Не пушим. — Иа чудо ви куће немате? Судбмна. Један Турчин науми да остави дуван, и реши да за оне паре, што годишње на дуван потроши, купи џубе, што иосле године дава и учини Једаога зимњег дава изиђе Турчиа у авлију, а џубе остави обешево о клину близу распаљеног мангала. Док је Турчин био у авлији, клиа се откине и џубе падне у мавгал па се запали и стане горети. Кад се Турчин врати и види шта је било, повиче: „е бадава, што је еуфено да изгоре изгореће, па било у лула, бнло у мангалу", и одмах онет довати симсију своју У Суду. „Што си ти море овоме човеку канут украо", упита судија једног крадљивог дроњу. — „Па зар не видите да више не могу свој ноеити" рече дроња показујући рите своје. Туза.^мво имтатбб. Болеспик: г. докторе, смем липитикакв!) ниће ? Л е ка р : Па можете по мало вина с водом. Болесник; Коју ми кавану преиоручујете ? Лекар: Све једно, којухоћеш, свудмешају воду с вином. Јогм тузоАмам/е имтмње. Странац: Пошто, море да ме одвезеп: у лудницу ? Ф и ј а к е р и с т а .* А хоћете ли таио остати ? ССепраада. Свадила се деца, а мати их тешила.- „Ћути, Катице, будч ти наметнија, аа нопусги. -- Јеет све ја да будем паметнија, ја сам јуче била иаметпија, данас је на Милку ред. С'ф'аммм%е. Сељак.' „Што }.е, бога ти, оне стаклене и порцуланске чашице на телеграФским дирецима. Б а р о ш а н и н : Да се дечеше имају где од кише склонити. Сељак: За то мећер оне чокашто задуго оставу. Амсум/ммскм. Један је био тако раеејан да је кајмак, место на лебац, аа ирсге мазао, на је чриметио тек пошто }е три нрсга нојео бцо. п на чегвртом нрстев загризао. / /