Glasonoša

Вуој 11. Ваљево 29 Марта !885 Годижа, 1.. НЗЛАЗИ уторникон з петкои 1ЖС0Ж0ШД ЦЕВА ЛИСТУ 6 дип. год. 3 дзп па, по год. иесечзо 50 пр. д. огласима 5 пр. дин. од нетитног реда =Ф^=0=Ф= 1101^1= Ш В^-ТГГВ Када у заквој науци или вештини видите мали жижак, идите за њим, ов ће вас одвеети већој светлости. Ко се не понори дубоко у науну ве)ое аи на^и бисер звања. Наука може вас претворити у учена човека али, ако вемате у себи клицу мудрости, нигда не&ете бити мудар човек. Учен и мудар није једно исто. На овом свету има много внше неучеаих мудрих пего учевих а мудрих. Она књижевв<!ст иде својој чроиасти где ее вамноже шаљиви листови. Исто тако и она држава све ниже пада где, у одабраним људима, ишчезне озбиљвост. Пред нриааст Пољске, готово у свима њиховим варошима, основана су луда друштва, у која су се Пољаци скупљали и међу собом вадметали ко ^е шта луђе ре^и и учинити. Немци су врло озбиљни, Енглези још више. Приметило се да су у Лондову и коњи озбиљвији вего у Наризу. Мвоги лоновч мисле да имају прекрасау намеру: они краду да могу до ноштенога живота до^и. Фравцуском генералу КонФлану, који је од новаца, што су за војску одређени, много у свој џен трнао, рече краљ Лудвик.- „кад&еш ти једаннут бити ношген човек?-* — „Кадстечем триста хиљада Франака", — одговори геверал. Живог је заиета кратак, за то треба сваки тренутак мудро унотребити. За бееноеленим давима долазе гладнч и оскудни дани, Енглези имају нословицу која каже.- време је новац; и они заиста нретварају своје време у новац; сваки минут свога живота штедљиво троше. Франклинов отац свагда је ари ру :ку и вечери очитао молигву. Једае ;ееени, ка.г је Франклин брашно, суво месо, куиус и све што треба за зимницу прибавио и сместио у иодрум, рече свом оцу.' ^ходи и очитај сада над овим вре^ама и бурадима молитву, на онда не^е ти требати сваки час читати, и би^емо мирни читаве зиме". Дагпто ми ти дашто? једно чудо има: Дугачко а бело — виса за вратима; Изгледа к'о платно, бришу с' руке њимо БапЈ си мудар ако погодиш му име. После потопа праотац Ноје изишао је из своје лађе и повикао,- „о господе, ову водурину, где се тако много свакојаке животиње подавило, не могу пити, погана је". — Онда се обрете прсд њим анђео и посади винову лозу, па је поче заливати, најпре крвљу од јагњета, за тим крвл.у од лава, па вајпосла крвљу од свиње. .Зашто то чиниш?'-' упита Ноје, а инђео му одговори: „сок од плода ове биљке имаће ова три својства; ако попијеш једну чашу, бићеш весео и умиљат као јагње,- ако понијеш две, бићеш одважан и јак као лав; понијеп) ли три и више, би^еш подобан свињи и ваљаћиш се у блату". Немци иду напред стопу по стопу; Французи трче па се преметау; Талијани окре^у се око еебе; Шпањолци етоје на једном месту; Турци иду ватрашке; Мађари мисле да лете а они се ваљају. За Русе и Енглезе не умем да нађем сличне речи. Дођу тројица из Боке да у^у у црногорску барутаву и да виде како се барут прави. Стра* жар унита их како се зову? Један одговори да му је име Јованови^, други СтеФанови^. а трећи ОЈњаноиић. — „Ова двојица могу ићи унутрај а ти се врни натраг;" рече стражар. ,,Зашто мене вра^аш ?" упита зачуђен онај треки. „Имам заповијест — р че стражар — да ништа што је елично на ватру не иуштам у барутану ; а ги рече да си Огњааови}!." „Молим вас да будете добри казнити мога номшију, нретио ми је да ће ме на мртво име иснребијати" рече један сељак судијинеком. — „Не м )гу Ја ту ништа сада предузимати" рече еудија, „него ти ^ути нека те он добро иснребија, и онда дођи овамо, па ^у ја знати шта чинити".